RTB „Bor“: privatizaciona farsa, agonija i nepravda

Borski rudariAgencija za privatizaciju saopštila je danas da će u sredu biti održan sastanak Odbora za restrukturiranje i privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena „Bor”, koji će odlučiti da li prihvata ponudu austrijske kompanije Atek o produženju roka za uplatu celokupne sume od 466 miliona dolara za taj rudarski basen. Na osnovu te odluke biće upućen odgovarajući predlog Vladi Srbije, koji bi bio razmatran na njenoj prvoj sednici, u četvrtak, 10. aprila, navodi se u saopštenju Agencije.

Pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić kaže da je privatizacija RTB-a „Bor” od nacionalnog značaja ne samo za borski besen, nego i za celu Srbiju, i da je zbog toga odlučeno da odluku donese Odbor, o čijem zaključku će zatim odlučivati vlada. On je ponovio da će u slučaju da ponuda Ateka bude odbijena, Agencija za privatizaciju početi pregovore sa drugoplasiranim ponuđačem na tenderu – ruskim SMR-om, koji je deo Bejzik elementa Olega Deripaske.

Kompanija Atek je pet minuta pre isteka roka za uplatu novca za kupovinu RTB-a „Bor” zatražila od države dodatni rok i to nakon što je iste večeri saopštila da od te kupovine odustaje. Predlog te kompanije je da odmah uplati 230 miliona dolara, što bi uz već uplaćenih 150 miliona bilo 380 miliona dolara, kao i povećanje licitacione garancije za dodatnih pet miliona dolara, na 15 miliona. Ostatak od 86 miliona dolara bio bi uplaćen do 7. maja. Atek je u revidiranoj ponudi naveo i da će odmah uplatiti garanciju od 60 miliona dolara za dobro izvršenje posla. Austrijska kompanija je u petak najpre zatražila produženje roka za dva meseca, onda je saopštila da od posla odustaje, a pred ponoć i sitek roka poslala novi zahtev, o kojem je javnost oobaveptena tek u subotu po popne.

Predsednik Odbora za restrukturiranje i privatizaciju RTB-a „Bor” je ministar ekonomije Mlađan Dinkić, a čine je i ministri energetike, finanasija, zaštite životne sredine i rada – Aleksandar Popović, Mirko Cvetković, Saša Dragin i Rasim Ljajić, kao i direktorka Agencije za privatizaciju Vesna Džinić.

* * *

Pre samo dva meseca, povodom prodaje RTB-a, zbog koje je, usred politčke krize vladajuće koalicije u Srbiji, bila zakazana hitna telefonska sednica Vlade, koja je pokazala da politički predstavnici buržoaske klase postižu konsenzus jedino povodom privatizacije, reakcije su bile podeljene. Citiramo iz tadašnje štampe:

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić je rekao da će pivatizacija RTB-a i modernizacija proizvodnje omogućiti siguran posao za pet hiljada radnika te firme. U Sindikatu RTB-a tvrde, međutim, da upravo radnici nisu obavešteni o detaljima koji se odnosi na socijalni program.

Predsednik sindikata „Nezavisnost” u Topionici i Rafineriji RTB Dragan Jankucić kaže da sindikati nisu uspeli da se dogovore sa austrijskom kompanijom „Atek” o visini otpremnine za radnike RTB. „Na snazi će biti samo obavezni socijalni program po kome je Atek dužan da u naredne tri godine zadrži na poslu više od četiri hiljade zaposlenih u RTB-u”, objasnio je Jankucić.

Na konferenciji za novinare u Beogradu, povodom potpisivanja ugovora o prodaji imovine RTB-a i ustupanja eksploatacionih prava, rečeno je da je 25 miliona dolara od prodajne cene namenjeno za isplatu nagrada za 4.691 radnika tog kombinata. Dinkić je rekao da nema ništa protiv toga, ako se sindikati saglase, da se od tog iznosa isplate i bivši radnici i penzioneri RTB-a.

Iako razume primedbe sindikata, ekonomski novinar Miša Brkić smatra da radnici nemaju razloga za nezadovoljstvo. „Posle svih peripetija oko prodaje RTB-a, kada je Kuprom odustao i napravio aferu, danas možemo da kažemo da smo dobro udali Bor. Atek se pokazao kao ozbiljna kompanija koja je već tokom pregovora sa Vladom insistirala da se jasno preciziraju svi detalji ugovora. Što se tiče cene, tender je održan, a to znači da smo dobili pravu cenu za Bor”, kaže Brkić.

* * *

Tako su o ovoj dimenziji problema govorili neoliberalni ministar, neodlučni sindikalac i, neizbežan kao smrt, propagandista kapitala koji se naziva „ekonomskim novinarom”.

Ali, koje je mišljenje samih radnika i radnica vezano ne samo za konkretno obezbeđivanje otpremnina (kojeg, očigledno ne može da bude, jer je kapitalista-kupac nelikvidan), već za otpremnine uopšte?

Krajem 2003. godine među radništvom Rudarsko-topioničarskog basena u Boru sprovedena je anketa, gde su postavljena pitanja šta radnici i radnice misle o perspektivama svog rada, pa je jedan deo upitnika bio posvećen pitanju otpremnine:

P: Šta za vas znači otpremnina?

O: Otpremnina?…To je jedna velika glupost, jer taj radnik ako nije za tolike godine svog radnog staža stekao neke stvari s tom otpremninom ništa neće dobiti. Može samo trenutno, za par meseci, godinu, dve, da dobije nešto, inače ostatak sve gubi.

O: Sramotu. Znači predaja.

O: Šta znači, ne znači ništa… Radnici ne bi trebalo da uzimaju otpremninu, treba neradnici iz kancelarija, a ne radnici…

O: Otpremnina za mene znači prodaja radnog mesta.

O: Nepravda.

O: Ako je za odlazak u penziju znači obezbeđenje starosti i bolesti, ako je za trenutno nazovi socijalni program to je bukvalno izbacivanje sa radnog mesta pa se snalazi kako znaš i umeš.

O: Otpremnina znači samo gubitak radnog mesta.

P: Koja je otpremnina pravedna?

O: Pravedna otpremnina?…Samo penzija, ništa drugo nije pravedna otpremnina.

O: Mislim da nijedna otpremnina nije pravedna, samo treba obezbediti ljudima nova radna mesta.

O: Pa, najpravednija je ona što je bila možda pre pet-šest godina u slučaju smrti i da se pomaže toj porodici kol’ko je moguće sa ta otpremnina. Taj vid otpremnine mislim da je najrealniji, a ovo već – sve nerealno.

O: Pa pravedna je ona koju sam rekao da čovek napuni puni radni staž i da recimo ide u redovnu penziju ili eto ako neko je bolestan u invalidsku, i da primi te 3 mesečne plate ko što je nekad bilo.

O: Nema pravedne otpremnine.

O: Samo penzijska.

O: Nijedna.

O: Od koje može da se živi onoliko bar koliko je godina radnik proveo u fabrici.

O: Tek sam sada videla da ne postoje te pare zbog kojih čovek treba da napusti pos’o.

O: Pravedna mislim da ne postoji, ako čovek uloži 30 godina rada da ne postoji pravedna otpremnina za tako nešto.

Advertisements