Za potrebe izdavačke delatnosti Crvene inicijative, u avgustu 2011. godine formirana je biblioteka „Crvene knjige“. U okviru izdavaštva Crvene inicijative, koje se realizuje objavljivanjem knjiga i drugih publikacija o pitanjima koja se odnose na položaj radništva i perspektive njegove emancipacije, biblioteka „Crvene knjige“ ima za cilj da donese nova izdanja radova klasika marksizma-lenjinizma, kao i … More Prvo izdanje Crvene inicijative: Imperijalizam kao najviši stadijum kapitalizma

Cilj ovih uvodnih napomena nije u tome da se izloži sistematizovana marksistička teorija o društvenim klasama, koja prethodi konkretnim analizama izvršenim u ogledima što slede:(*) saglasno liniji izlaganja, koje se pridržavamo u ovom tekstu, teorijske analize će biti tesno povezane sa konkretnim analizama koje se izlažu u skladu sa njima. Cilj ovih napomena je da … More Nikos Pulancas: DRUŠTVENE KLASE I NJIHOVA PROŠIRENA REPRODUKCIJA

U srcu marksističke teorije je jedna nauka: nauka sasvim osobita, ali ipak nauka. Ono novo što marksizam unosi u filozofiju, to je jedna nova praksa filozofije. Ta nova praksa filozofije može da izmeni filozofiju. I štaviše, da u granici svojih moći pomogne u izmeni sveta. Samo da pomogne, jer nisu teoretičari, naučnici ili filozofi, nisu čak ni „ljudi“ ti koji čine istoriju, – već su to „mase“, tj. klase združene u jednoj te istoj klasnoj borbi. … More Luj Altiser: LENJIN I FILOZOFIJA

Ako se postavlja problem identifikovanja teorije i prakse, on se postavlja u ovom smislu: graditi na određenoj praksi jednu teoriju koja, podudarajući se i identifikujući s odlučujućim elementima same prakse, ubrzava istorijski proces u toku, čineći praksu homogenijom, doslednijom, delotvornijom u svim njenim elementima, odnosno jačajući je do maksimuma. … More Antonio Gramši: PROBLEMI FILOZOFIJE I ISTORIJE

Karl Marks nije za nas balavac koji kmeči u kolevci, ni bradati čovek koji plaši crkvenjake. On nije ni jedna od anegdotskih epizoda iz njegove biografije, ni jedan sjajni ili nespretni čin njegovog fizičkog bića. On je široki i smireni mozak koji misli, on je pojedinačni trenutak grozničavog vekovnog traganja koje čovečanstvo preduzima da bi postalo svesno svog postojanja i svoje budućnosti, da bi uhvatilo tajanstveni ritam istorije i odgonetnulo tajnu, da bi bilo jače u mišljenju i u delovanju. … More Antonio Gramši: NAŠ MARKS

Militarizam koji za društvo u celini predstavlja ekonomski potpuno apsurdno rasipanje ogromnih proizvodnih snaga, koji za radničku klasu znači snižavanje njenog životnog standarda u cilju njenog socijalnog porobljavanja, predstavlja za klasu kapitalista ekonomski najblistaviji, nezamenljiv način investiranja, kao društveno i politički najbolji oslonac njene klasne vladavine. … More Roza Luksemburg: MILICIJA I MILITARIZAM

Marksizam zahteva od nas najprecizniju, objektivno proverljivu analizu odnosa klasa i konkretnih osobenosti svakog istorijskog momenta. Mi boljševici uvek smo nastojali da budemo verni tom zahtevu, koji je apsolutno obavezan s gledišta svakog naučnog fundiranja politike. … More Vladimir Iljič Lenjin: APRILSKE TEZE