Vladimir Iljič Lenjin: IMPERIJALIZAM KAO NAJVIŠI STADIJ KAPITALIZMA

Privatna svojina, zasnovana na radu sitnog vlasnika, slobodna konkurencija, demokratija, – sve te parole, kojima kapitalisti i njihova štampa obmanjuju radnike i seljake, ostale su daleko pozadi. Kapitalizam je prerastao u svetski sistem kolonijalnog ugnjetavanja i finansijskog gušenja ogromne većine stanovništva zemljine kugle, od strane šačice “naprednih“ zemalja. I podela tog “plena“ vrši se između 2-3 moćna svetska pljačkaša, naoružana od glave do pete (Amerika, Engleska, Japan), koji uvlače čitavu zemaljsku kuglu u svoj rat radi podele svog plena. … More Vladimir Iljič Lenjin: IMPERIJALIZAM KAO NAJVIŠI STADIJ KAPITALIZMA

Advertisements

Vladimir Iljič Lenjin: TRI IZVORA I TRI SASTAVNA DELA MARKSIZMA

Marksistička doktrina je svemoćna jer je istinita. Ona je celovita i harmonična, i daje ljudima integralnu koncepciju sveta koja je nespojiva sa bilo kojim oblikom sujeverja, reakcije, ili odbrane buržoaskog ugnjetavanja. Ona je legitimni naslednik najboljeg što je čovečanstvo dalo u devetnaestom veku, u obliku nemačke filozofije, engleske političke ekonomije i francuskog socijalizma. … More Vladimir Iljič Lenjin: TRI IZVORA I TRI SASTAVNA DELA MARKSIZMA

Fridrih Engels: PISMO J. BLOHU

Prema materijalističkom shvatanju istorije, određujući momenat u istoriji je u poslednjoj instanci produkcija i reprodukcija stvarnog života. Ni Marks ni ja nismo nikada tvrdili nešto više. Ako pak neko to izvrće u tom smislu kako je ekonomski momenat jedino određujući momenat, onda on pretvara ovu postavku u apstraktnu, apsurdnu frazu koja ništa ne kazuje. … More Fridrih Engels: PISMO J. BLOHU

Karl Marks: PREDGOVOR ZA „PRILOG KRITICI POLITIČKE EKONOMIJE“

Buržoaski odnosi proizvodnje jesu poslednji antagonistički oblik društvenog procesa proizvodnje, ne antagonistički u smislu individualnog antagonizma, nego antagonizma koji potiče iz društvenih životnih uslova individua, ali u isti mah proizvodne snage koje se razvijaju u krilu buržoaskog društva stvaraju materijalne uslove za rešenje toga antagonizma. Zato se sa tom društvenom formacijom završava predistorija ljudskog društva. … More Karl Marks: PREDGOVOR ZA „PRILOG KRITICI POLITIČKE EKONOMIJE“

Karl Marks i Fridrih Engels: MANIFEST KOMUNISTIČKE PARTIJE

Kad u toku razvitka budu iščezle klasne razlike i cela proizvodnja bude koncentrisana u rukama udruženih individua, javna vlast izgubiće politički karakter. Politička vlast u pravom smislu jeste organizovana vlast jedne klase za ugnjetavanje druge klase. Kad se proletarijat u borbi protiv buržoazije nužno bude ujedinio u klasu, kada bude revolucijom postao vladajuća klasa i kad kao vladajuća klasa nasilno ukine stare odnose proizvodnje, on će s tim odnosima proizvodnje ukinuti i uslove opstanka klasne suprotnosti, klase uopšte, a time i svoju sopstvenu klasnu vladavinu.

Na mesto starog buržoaskog društva s njegovim klasama i klasnim suprotnostima stupa udruživanje, u kome je slobodan razvitak svakog pojedinca uslov slobodnog razvitka za sve. … More Karl Marks i Fridrih Engels: MANIFEST KOMUNISTIČKE PARTIJE

Karl Marks: TEZE O FOJERBAHU

Materijalističko učenje da su ljudi proizvod okolnosti i vaspitanja, da su, prema tome, izmenjeni ljudi proizvod drugih okolnosti i promenjenog vaspitanja, zaboravlja da baš ljudi menjaju okolnosti i da sam vaspitač mora da bude vaspitan. Stoga ono neizbežno dolazi do toga da društvo deli na dva dela, od kojih se jedan uzdiže iznad društva. (Na primer, kod Roberta Ovena.)
Podudaranje menjanja okolnosti i ljudske delatnosti može se shvatiti i racionalno razumeti samo kao revolucionarna praksa. … More Karl Marks: TEZE O FOJERBAHU