REVOLUCIJA U NEMAČKOJ

Crvena zastava vije se nad Berlinom. Kajzer je abdicirao. Obrazovana je nova vlada… Čuvajmo se ushićenja. Ova revolucija ne treba samo da očisti sve ostatke i otpatke feudalizma, njena parola nije samo republika, već socijalistička republika! Njena zastava nije crno-crveno-zlatna, zastava buržoaske revolucije iz 1848, već crvena zastava internacionalnog socijalističkog proletarijata… … More REVOLUCIJA U NEMAČKOJ

OKTOBARSKA REVOLUCIJA

Zašto je sve počelo u Rusiji? Pisac Ilja Erenburg je odgovorio: „Možda zato što smo imali najviše srca a najmanje hleba“. A Lenjin: „Upravo zato što je bila na granici između razvijenog Zapada i potlačenog i zaostalog Istoka“.

Ideje koje su pokrenute Oktobarskom revolucijom će odrediti tok kasnijih svetskih zbivanja: izgradnja društva bez klasne eksploatacije, dolazak na vlast radničke klase, koja je do tada uvek bila objekt a ne subjekt istorije, kolektivno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju, planska organizacija privrede u interesu zajednice, uspostavljanje demokratije koja će se preneti i u proizvodnju, puno pravo svih naroda, uključujući i one u kolonijama, osuda svih pljačkaških ratova. … More OKTOBARSKA REVOLUCIJA

PARISKA KOMUNA

Radnički Pariz sa svojom Komunom biće večito slavljen kao slavni preteča novog društva. Njegovi mučenici su večito živi u velikom srcu radničke klase. Njegove dželate istorija je već prikovala na onaj sramni stub sa kojeg ih ni sve molitve njihovih popova neće moći skinuti! … More PARISKA KOMUNA

UVOD U PROLETERSKE REVOLUCIJE

Devedestih godina XX veka buržoaska propaganda proklamovala je kraj komunizma, poistovećujući sudbinu revolucionarnog pokreta sa sudbinom režima tzv. realnog socijalizma. Ali, za nešto više od jednog veka, od kada je proletarijat počeo politički i revolucionarno da se organizuje, isto to je proglašavano bar deset puta. Ispada da komunizam neprestano umire, ali da njegov bauk neprestano kruži, ne samo Evropom. U klasnom društvu se neprestano vodi klasna borba, dolazi do plima i oseka revolucionarnih pokreta i ideja, u zavisnosti od razvoja odnosa klasnih i političkih snaga. … More UVOD U PROLETERSKE REVOLUCIJE

Luj Altiser: LENJIN I FILOZOFIJA

U srcu marksističke teorije je jedna nauka: nauka sasvim osobita, ali ipak nauka. Ono novo što marksizam unosi u filozofiju, to je jedna nova praksa filozofije. Ta nova praksa filozofije može da izmeni filozofiju. I štaviše, da u granici svojih moći pomogne u izmeni sveta. Samo da pomogne, jer nisu teoretičari, naučnici ili filozofi, nisu čak ni „ljudi“ ti koji čine istoriju, – već su to „mase“, tj. klase združene u jednoj te istoj klasnoj borbi. … More Luj Altiser: LENJIN I FILOZOFIJA

Antonio Gramši: PROBLEMI FILOZOFIJE I ISTORIJE

Ako se postavlja problem identifikovanja teorije i prakse, on se postavlja u ovom smislu: graditi na određenoj praksi jednu teoriju koja, podudarajući se i identifikujući s odlučujućim elementima same prakse, ubrzava istorijski proces u toku, čineći praksu homogenijom, doslednijom, delotvornijom u svim njenim elementima, odnosno jačajući je do maksimuma. … More Antonio Gramši: PROBLEMI FILOZOFIJE I ISTORIJE