Koliko košta da postaneš radnik?

Drage i dragi studentkinje i studenti, brucoškinje i brucoši

U toku su radnje za prijemne ispite na fakultetima i višim školama u Republici Srbiji. Od svojih studija većina studentkinja i studenata očekuje sticanje zvanja i znanja koja će pomoći da obezbede kakvu-takvu sigurnu budućnost i posao. Neki žele da sa tim diplomama potraže poslove u drugim zemljama. To nije nikakva tajna ni za koga.

U uslovima krize kapitalističkog sistema, na ovoj pomalo zastareloj slici obezbeđene budućnosti akademskih građanki i građana funkcioniše jedna veoma specifična eksploatacija koja je posledica komercijalizacije bukvalno svega, pa i najstrateškijih stvari za jedno društvo koje ne bi smele biti izložene sumanutoj logici profita – kao što je obrazovanje.

Država, iako neprestano povećava namete pre svega najugroženijim slojevima stanovništva, a privileguje najmoćnije – smanjuje davanja za obrazovanje, očekujući od visokoškolskih ustanova da se same snalaze za sredstva naplaćivanjem od studenata/kinja; sa druge strane, ne oseća nikakvu obavezu da zaista i suštinski brine o radnim mestima za svršene visokoškolce/ke.

Takođe, ni kvote za upis nisu prilagođene stvarnim potrebama društva. Takva situacija u pojedinim obrazovnim profilima stvara previše nezaposlenih kadrova., dok neke druge profile potpuno ugrožava.

Čitav sistem obrazovanja je u kapitalističkom sistemu izložen propadanju. Svi svedočimo sve većem broju incidenata, nasilnih akata i potpune erozije čitavog obrazovnog sistema od osnovnih škola do fakulteta i instituta. Svaki rad i svako znanje lako može biti zamenjeno uticajem novca ili kakvim političko-lobističkim uticajem.

Ovakva situacija najteže pada talentovanim mladim ljudima koji sami ili čiji roditelji moraju finansijski da se naprežu do krajnjih granica da bi na kraju tog procesa opet postojala neizvesnost da li će ta diploma, to zvanje i to znanje biti dovoljni.

Brucoškinje i brucoši, pre nego što stupite na, nadamo se, fakultete koje ste hteli, pogledajte i istražite kako su se ti fakulteti odnosili prema povećanju cena. Pogledajte koliko koštaju stvari na vašim fakultetima i šta sve od vas traže da plaćate. Razmislite koliko je to sveukupno realno. Da li plaćate enormnu školarinu i šta je njom pokriveno? Ili vas „finansira“ država i šta je time pokriveno? Da li i dalje plaćate polaganje ispita, skripte, knjige, potreban pribor i opremu, izrade radova, maketa, materijale? Koliko zapravo košta jedna godina studija?

Takođe, vrlo je bitno da pogledate na tim fakultetima ima li kakvih organizacija koje zaista zastupaju interese studenata i studentkinja. Razmislite zašto takozvani parlamenti rade tako da se to ni na koji način ne odražava na poboljšanje položaja studenata u društvu.

Razmislite zašto su studentske organizacije više u dosluhu sa upravama fakulteta nego sa svojim koleginicama i kolegama. Ako nema nikoga da vas predstavlja – onda to treba da budete Vi lično. Slušaćete mnogo puta kako su studenti važna društvena sila; vreme je da vi ostvarite tu ulogu.

Srećan svima novi početak. U životu koji vas očekuje, biće potrebno da se borite i zalažete za svoje interese, jer niko drugi to neće i ne treba da radi u vaše ime. Borbe koje budete vodili mogu da budu odlučujuće za sudbinu čitavog društva, ali isto tako mogu da se odraze na uslove života svakoga pojedinačno.

Sve nas očekuje borba, jer živimo u vremenima nepravde.

Znanje nas može osloboditi. Znanje i obrazovanje koje bezuslovno moraju biti dostupni svima podjednako.

Protiv besmislenih školarina i nameta!

Znanje i budućnost svima!