Od svog nastanka, naša organizacija insistira na ideji koju je zastupao još Svetozar Marković – stvaranje zajednice balkanskih naroda u solidarnom i socijalističkom savezu, kao jedinom načinu da se spreče nacional-šovinistička mržnja i imperijalna politika zavadi pa vladaj.
Kosovsko pitanje, koje nije u potpunosti bilo rešeno ni unutar SFRJ, iako je bilo na dobrom putu da bude rešeno kroz politiku bratstva i jedinstva, sa kasnijim uspostavljanjem nacionalističkih hegemonija postaje žarišna tačka velikog dela jugoslovenske krize. Suštinski i ukratko rečeno – mi se protivimo svakoj nacionalističkoj politici kao delu buržoaske ideologije koja je suštinski u službi imperijalizma i ekploatacije.
Sukobi koji su izbili na severu Kosova krajem maja meseca predstavljaju novu epizodu u nacionalističkoj seriji provokacija, nasilnih epizoda i dalje propagande netrpeljivosti. U tri opštine – Zvečanu, Leposaviću i Zubinom potoku došlo je do eskalacije sukoba jer pripadnici Srpske liste, produžene ruke vladajuće partije iz Beograda organizuju bojkot insitucija koje su kontrolisali do izbora na kojima nisu želeli da učestvuju. Rezultat tih sukoba je četvoro uhapšenih, dvoje ranjenih civila i nepoznati broj pripadnika KFOR i Kosovske policije.
Reakcije vlasti u Beogradu su uobičajeno propagandno podizanje nivoa agresije: naređeno je raspoređivanje vojnih jedinica blizu granice sa Kosovom, podignut je nivo borbene gotovosti vojske i vodi se snažna medijska kampanja. Predsednik Srbije je na jednoj od konferencija za novinare izneo konstrukciju o albanskom okupatoru.
Ova izjava zaslužuje podrobniji osvrt jer otkriva krajnji efekat i domet nacionalističke politike. Pre svega, albanski narod na Kosovu živi, kao što je naravno živeo i pre bombardovanja, kao što je živeo pre drugog svetskog rata i pre Kosovske bitke.
Narod koji živi na jednoj teritoriji ne može biti njen okupator. Okupator na Kosovu je neko drugi – a to je NATO, odnosno SAD sa svojim saveznicima. Međutim, predsenik Srbije ne sme i ne želi da izgovori, čak naprotiv – faktički okupator je kako srpskom, tako i albanskom nacionalizmu – mnogo bliža adresa za razgovor i neko za čiju se naklonost lokalni šovinisti bore.
Kao i svaki put do sada – nacionalističke tenzije idu i jednim i drugim vladajućim nacionalistima u prilog. Poljuljani rejtinzi korumpiranih političara obe strane, najlakše se oporavljaju kroz nacionalističku homogenizaciju. Ulogu beogradskog režima treba posmatrati i u svetlu krize koju ima u kontekstu masovnih, ali vrlo heterogenih protesta.
Najvažnije je podvući činjenicu koju nacionalističke propagande ne uzimaju u obzir – a to je da dok se oni nadmeću za naklonost imperije i gledaju kako jedni drugima da napakoste što više – stanovništvo i albansko i srpsko odlazi i Kosovo ostaje sve praznije.
Mi izražavamo protivljenje svakoj politici koja ovaj sukob drži otvorenim, bilo da ona dolazi iz Beograda, Prištine, kao i iz bilo kog od imperijalnih centara. Mi ćemo i dalje pokušavati da nađemo Boru i Ramiza XXI veka.
Živeo savez balkanskih naroda!
Protiv imperijalizma!
Protiv nacionalizma!
Crvena akcija / Crvena inicijativa 