Svetom se pronela vest o oslobođenju Džulijana Asanža. Početnu nevericu zamenila je određena euforija i proglašena je pobeda. Oslobođeni Asanž sniman je na ulasku u avion, kao i tokom samog leta ka njegovoj rodnoj Australiji, koja se, posle nekoliko godina neoglašavanja ipak povinovala zahtevu javnosti i nevoljno, ali ipak založila za svog najpopularnijeg državljanina.
Tokom dana počeli su da isplivavaju detalji koji čitavu sliku o pobedi poljuljavaju u dobroj meri. Da, Asanž je pušten iz tamnice Belmarš u kojoj je proveo 5 godina čekajući da bude izručen SAD gde ga je očekivala kazna duža od jednog veka. U tom smislu, pobeda jeste postignuta – neće biti izručen, a dosadašnji boravak u zatvoru biće pravno pokriven time da je za delo oko koga je postignuta nagodba predviđena petogodišnja zatvorska kazna.
Na taj način fingirana je pravna država i ta činjenica treba da pokrije činjenicu da je Asanžov boravak u tamnici, njegov tretman tamo, činjenica da je izlagan zlostavljanju i mučenju nespavanjem, izolacijom, da mu je bilo jedno vreme otežavana komunikacija sa pravnim timom i tako dalje i tako dalje.
Jedino je pažnja svetske javnosti sprečavala da se ovo lagano ubijanje i završi smrću. Upornim političkim, javnim ali i pravnim radom došlo je do ovog ishoda. Asanž je oslobođen, a vlastodršci su uspeli u nameri da mu prišiju etiketu špijuna.
Ova etiketa predstavlja realni problem, a evo i zašto: britansko (takozvano anglo-saksonsko) pravo je precedentno. Ovaj britanski sistem je raširen po bivšim imperijalnim kolonijama, pa tako i u druge dve velike zemlje umešane u slučaj – SAD i Australiji.
Precedentno znači da ne postoje pisani zakoni, već se na sudovima proučavaju srodni predmeti, pa se presude donose na osnovu njih. Tako je slučaj SAD protiv Asanža postao presedan (odnosno precedent) po kome se sada sudovi u SAD mogu pozivati na ovaj slučaj i novinarske aktivnosti koja ih ugrožavaju mogu proglasiti za akt špijunaže.
Dakle, život Džulijana Asanža plaćen je, između ostalog, i time što je postao presedan u borbi protiv drugih slobodoumnih javnih radnika/ca. Asanžu i njegovom timu tu ne treba zamerati – oni su se borili za goli život koji je godinama bio u neposrednoj opasnosti. Odbranu tog jednog života treba pozdraviti.
Ipak, treba imati svest o tome da je i ovaj, minimalni uspeh u odbrani jednog jedinog života, postignut zbog angažovanja velikog broja ljudi iz čitavog sveta koji nisu dozvolili da se van očiju javnosti izvede egzekucija nad čovekom koji im je pao šaka. Isto tako, ta ista javnost, računajući sve nas, moraće u skoroj budućnosti da se angažuje oko još mnogo slobodoumnih ljudi koji će dolaziti pod udar represije sistema.
Na kraju, da bi izmatltretirali do kraja i stvarali nove nevolje, silnici koji su vodili slučaj protiv njega našli su način da mu nakon svega dodatno otežaju život; avion kojim je prebačen na potpisivanje nagodbe i koji ga je nakon toga prevezao u rodnu zemlju biće tretiran kao svojevrsni taksi i naplaćen od njega čitavih pola miliona dolara.
Ova epizoda je završena. Njen kraj označava ulazak u novu fazu represije. Represija se pojačava jer je sistem u sve dubljoj krizi i svaki glas neslaganja im predstavlja problem. Mi ćemo naše glasove i dalje pridruživati svakom pravdoljubivom neslaganju sa nepravdom imperijalizma. Ne plašimo se njihove sile, jer moć potlačenih koji se osveste veća je od svake moći nepravde.
Živela borba za istinu i pravdu!
Živeo socijalizam!
Crvena akcija / Crvena inicijativa 