Dana 11. jula 2024. godine Ustavni sud Republike Srbije objavio je Saopštenje sa devete sednice. Kratko, sročeno tipičnim birokratsko-pravničkim jezikom koji treba da zamaskira suštinu, obznanjeno je da je odredba Vlade o Prostornom planu područja posebne namene neustavna.
To konkretno znači da je kompaniji Rio Tinto dato za pravo da počne sa svojim planovima na eksploataciji jadarita od koga će dobijati litijum. Posle višegodišnje borbe protiv jedne od nejvećih i najozloglašenijih kompanija na svetu, ova odluka Ustavnog suda uvodi nas u novu fazu borbe.
Sada je država, što je očekivano, stala na stranu krupnog kapitala. Za kopanje litijuma u poslednjih desetak dana izjasnili su se ambasadori tri zapadne sile – Velike Britanije, Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država.
Takođe, svesni smo da je i do sada važeća Uredba bila donesena pod pritiskom i zbog straha od javnosti. Izgleda da su stratezi kapitala procenili da je dovoljno vremena prošlo da se zaboravi sve, a naročito izjava Aleksandra Vučića da ne možemo da žrtvujemo više ljudi nego što je planirano. Ove rečita izjava pre svega govori da je država itekako svesna štetnosti planiranog procesa, ali da je kao ni obično nije briga za žrtve građanki i građana.
Svi koji se uključeni u borbu protiv Rio Tinta već godinama su svesni da je politički, medijski vrh i dobar deo akademske zajednice prosto potkupljen. Dokaz za to daju i najviši državni funkcioneri kada pitaju ljude ko će da plati štetu Rio Tintu. To se, naravno, odnosi na dosadašnje investicije od kojih su izvesne samo pare za lobiranje i marketing, jer do sada drugih investicija praktično nije ni bilo.
Pokret protiv kompanije Rio Tinto je jedan od retkih pravih pokreta odozdo, u kome lokalno stanovništvo brani svoju životnu sredinu – njive, voćnjake, potoke koji ih hrane, šume i vazduh. Istrajnost običnih ljudi, često staraca, nagnala je i lažnu, buržujsku opoziciju da počne da glumi zainteresovanost za ovu temu, jer su se ova pitanja ispostavila kao veoma moćna za mobilizaciju masa, što pomenutim politikantma već godinama ne polazi za rukom, uprkos skoncentrisanoj ekonomskoj moći.
U pokret se uključuju razne mutivode i mutikaše koje pokušavaju da profitiraju koristeći ovu borbu za svoje agende, a tu se javljaju i nacional-šovinisti i takozvani evropejci. Uprkos svemu tome, treba uvek jednu stvar imati jasno na umu: ovo je borba protiv multinacionalnog kapitala, protiv kapitalističkog giganta moćnijeg od države Srbije koja će u ovom procesu biti samo instrument za ostvarivanje interesa kapitala.
Odluka Ustavnog suda je u tom smislu potpuno očekivana. Što se nas tiče, dobro je da padnu maske. Dobro je što se Vučić i njegova kamarila javno svrstavaju uz krupni kapital. Dobro je što se krupni kapital svrstava uz Vučiča i kamarilu. Sve to tako u kapitalizmu ide. Dobro je što se ambasadori oglašavaju, jer tako optužba vlasti o delovanju nekakvih zapadnih obaveštajnih službi da bi sprečili zapadnu krupnu kompaniju izgledaju kao ono što i jesu – običan medijski spin i još jedna laž.
Mi ćemo se i dalje boriti protiv Rio Tinta, kao jednog od lica imperijalizma – eksploatatorskog, trovačkog, štetnog i lažljivog.
Uz to, razobličavaćemo i dalje ono što nacionalisti koji se ubacuju u ovaj pokret da bi ga omeli ne mogu i ne žele da vide: kapitalistička država i njen pravni sistem služe interesima kapitala i klase koja taj kapital poseduje. Najtačnija definicija prava glasi: pravo je volja vladajuće klase pretočena u zakon. Ali, vidimo da ne mora ni zakon, dovoljne su odredbe ili odluke ustavnog suda. Pravni sistem je, tačnije, odraz volje vladajuće klase.
Obožavanje nacionalne države i pozivanje na pretke ovde nije ni od kakve pomoći; pre svega, ovde je bitnije da se govori o budućim naraštajima koji će naslediti otrovanu vodu i zemlju, nego o precima koje je vladajuća klasa njihovog vremena slala na klanicu. Drugo i ne manje važno jeste činjenica da je planirana eksploatacija sličnog tipa i u drugim balkanskim zemljama. Stoga, da bi borba bila efikasnija, ona treba da bude i objedinjena. Trovanje ove borbe kosovskim pitanjem nije ništa drugo do trolovanja.
Svakome ko je uključen/a u ovu borbu jasno je da ona mora da traje – protivnik je veliki i ozbiljan, interesi su u pitanju, veliki novac je u igri. Ali, kao što kaže ona stara pesme – ujedinjeni narod ne može biti pobeđen. Da, biće otpupljenih, zavedenih, biće pretnji i represije, biće nasilja policije i sumanutih sudskih odluka. Svega toga će biti, ali mi ionako nemamo šta da izgubimo više, osim vode i vazduha.
Nećete proći!
Crvena akcija / Crvena inicijativa 