Oružje kroz ljudsku pisanu istoriju nikada nije utihnulo. A na Balkanu, rat nije daleko sećanje. Ratovi koji su pratili raspad Jugoslavije, etnički sukobi u Makedoniji, grčko-tursko sukobljavanje oko Kipra i egejskih ostrva jesu otvorene rane koje potpiruju nacionalizam, dok su istovremeno ti narodi izloženi eksploataciji imperijalnih sila. Narodi Balkana su iskusili sve katastrofe koje je kapitalizam doneo u naš region. Oni su žrtve ratova i intervencija koje organizuju imperijalisti da bi nametnuli svoju dominaciju.
Nova era ratova preti planeti: rat u Ukrajini je započeo novu eru na globalnom nivou. Njen tragični razvoj nije samo bolan za narod, već preti i opštim ratnim haosom, dalje ojačavajući sklonost da se u našem vremenu zaoštrene suprotnosti buržoaskih država i i kapitalističkih blokova usmere ka ratnim rešenjima i ekspresijama. Milioni ljudi širom sveta su već navik nuti na ideju pripreme da ulazimo u „predratno vreme“, u smislu novog svetskog rata. Politički i vojni lideri sve spremaju na to da radništvo i omladinu pretvore u topovsko meso, da bi spasli kapitalizam od krize. Imperijalističke sukobljenosti su izraz i posledica krize kapitalizma, koja nije rešena i intenzivira kapitalističku konkurenciju na svim nivoima. Sve države povećavaju svoje vojne budžete, vodeći ka opasnoj militarizaciji i usponu nacionalizama.
Dosadašnji razvoj ukazuje da stvari izmiču kontroli. Hegemonija i vrhovna vlast u sistemu jasno pripadaju ne Zapadu, već pre svega Sjedinjenim američkim državama. SAD, NATO i EU, jasno koriste svoju vojnu silu da ometu kineski privredni uspon i kinesko-ruski savez. U široj slici, glavni element je težnja da se opkoli Rusija i da se isto ulini sa Kinom na Pacifiku. SAD traže svoj izlaz iz krize kroz korišćenje svoje vojne sile da se nametne kao najvažniji faktor. NATO je ubilački imperijalistički mehanizam, uništavajući mnoge zemlje, stvarajući tako milione izbeglica na Bliskom Istoku – u Iraku, Siriji, Avganistanu, Libiji, kao i u bivšoj Jugoslaviji. EU, takođe, nikada nije bila Dom naroda. Čak naprotiv, ona je mahanizam za eksploataciju i uništenje radničkih prava. Kao i takozvani fleksibilan rad. Rusija i Kina ne predstavljaju antiimperijalističku branu. Uspon Rusije nije „obnavljanje SSSR“ nego moć ruske imperije. Ruska vojna sila želi da podjarmi susedne narode, daleko od onoga što je bila slavna Crvena armija. Kineski „novi put svile“ takođe nije zbog fer razmene, već ima istu bazu pretpostavki kao i bilo koji drugi kapitalistički ili imperijalistiki poduhvat. Unutar grsanica država u kojima žive, ruski i kineski proletarijat je eksploatisan i politički sputan.
Balkan je uvek bio polje za ispoljavanje imperijalističkih suprotnosti, a „zamrznuti konflikti“ lako ponovo mogu biti zahvaćeni vatrom u ovoj novoj eri ratova. Mi se borimo za mir, protiv imperijalnih ratova i orijentaciji ka militarizaciji. Kritično početna tačka jeste odbacivanje buržoaske politike u svakoj zemlji i odbacivanje mkeđunarodnih kapitalističko-imperijalističkih blokova.
Protiv NATO-ruskog rata u Ukrajini! Neprijatelj je kod kuće! Dole vlade koje su odgovorne za rat!
Dole imperijalistički NATO-EU! Za bratstvo i sestrinstvo randištva protiv imperijalističkog rata!
GENOCID U PALESTINI, VARVARSTVO ZA SVE POTLAČENE NARODE: U Gazi, država Izrael nastavlja genocid nad palestinskim narodom, što je najveći masakr u tekućem vremenu. Uznemirujući proces etničkog čišćenja koje sprovodi izraelska vojna sila pomognuta i finansirana iz SAD i Zapadne Evrope, ima malo primera sličnih razmera koji su prethodili u istoriji. Izreaelska namera da genocid u Gazi proširi u regionalni konflikt, uključujući Iran, Liban, Siriju i Jemen je na liniji SAD da preformuliše odnos snaga u celom regionu. Palestinsku stvar su usvojile mase, uprkos otvorenoj kolaboracionističkoj politici većine buržoaskih političkih režima na Bliskom Istoku. Sa podrškom NATO, Izrael se trudi da osigura anektirane palestinske, sirijske i libanske teritorije, što je ultracionistički projekat „Velikog Izraela“. Masakr palestinskog naroda, sa bezbrojnim ljudskim žrtvama, uništenje celokupne civilne i humanitarne infrastukture, nikako ne predstavlja trijumf Izraela. Izraelska vlada ne uspeva da skrši ogorčeni otpor koji palestinski narod pruža cionističkoj i imperijalističkoj dominaciji. Otpor treba podržati bezuslovno, što ne znači solidarnost sa orijentacijom rukovodstva. Kao socijalisti, mi branimo njihov pošteni otpor i pozivamo na zaustavljanje genocida i oslobođenje Palestine. Genocid u Gazi je izazvao suprotnu reakciju: borbu protiv genocida u Palestini povele su mnoge sekcije omladine i radništva unutar masovnog pokreta kakav nije viđen decenijama. Nastavak okupacije univerziteta širom SAD kao podrška Palestini sličan je onome iz perioda pokreta protiv rata u Vijetnamu i proširio se na delove sindikalnog pokreta. Mi, internacionalisti smo deo globalnog pokreta i biramo stranu ugnjetenog naroda i njegovog prava na odbranu svim sredstvima koja su im na raspolaganju za vođenje borbe protiv imperijalizma i njegovih izdanaka. Narodi Balkana znaju šta znači etničko čišćenje, oni znaju varvarstvo okupatora. Sve zemlje na Balkanu imaju veliki broj izbeglica u svojim istorijama, ali takođe i savremene, ljude uglavnom sa Bliskog Istoka, žrtve imperijalističkih intervencija.
Zaustavimo genocid u Gazi, sloboda Palestini!
Podrška paletinskom otporu! Protiv nacionalne, rasne, etničke i verske represije bilo gde! Za međunarodni radnički bojkot Izraela!
Fašisti i buržoazija su naši neprijatelji!
Kako se kapitalisti pripremaju za novi veliki rat, glavne političke snage na Balkanu žele da održe narod zarobljen u dilemi između prozapadnih/EU partija i nacionalističkih partija sa krajnje desnice. U stvarnosti, obe ove strane su zainteresovane za održavanje interesa buržoazije. Logika „manjeg zla“ na kraju dovodi do većeg zla, kao što su nam pokazali istorijski primeri. To je okvir u kome su rasističke ideje i krajnja desnica razvijane na Balkanu. Nophodno je da se organizuje borba protiv fašizma. Borba se rešava na ulicama u direktnoj akciji ujedninjenog fronta snaga radničke klase. Odbijamo politiku velikih očekivanja od buržoaske demokratije kao načina za borbu protiv krajnje desnice. Savezi sa „demokratskom“ buržoazijom vezuje ruke i noge radništvu i vodi ka najgorim izdajama i porazima. Neka bude zabeleženo da vlade takozvanih „demokratskih“ imperijalizama počinile najveće masakre u poslednjem periodu, sve uz neviđene mere štednje nad narodom. Buržoazija se ne bori protiv krajnje desnice, već paktira sa njom i izdaje radništvo.
Imperijalizam i institucionalizovani rasizam svih balkanskih vlada hrani mržnju fašista i nacionalista. Nema pravih rešenja u dogovorima sponzarisanim od strane imperijalističkih organizacija. „Mirovni dogovori“ u Bosni i Hercegovini, Kosovo ili Prespanski dogovor između Grčke i Makedonije nikada nisu bili udarac za nacionalizme, kakvim su ih predstavljali. Naprotiv, služili su imperijalistik prioritetima u regionu, dok su previđali nacionalističku dinamiku čiji narativ o „nacionalnoj izdaji“ se tako stvara. Upravo se dešavaju pokušaji u svim balkanskim zemljama da se revidira istorija, što se dešava i u svetskim okvirima, za šta je primer pokušaj izjednačavanja fašizma i komunizma. Druge političke snage pokušavaju da da iskoriste pitanje nacionalnih identiteta kao razlog za kompeticiju i ratove. Oni degradiraju klasnu borbu da bi se uklopili u nacionalističke narative bez socijalne i klasne dimenzije.
Nas vodi naša socijalistička tradicija!
Potvrđujemo, poput odjeka sa Cimervaldske konferencije, da je glavni neprijatelj kod kuće. To je takođe balkanska socijalistička tradicija s početka prethodnog veka. Balkanski socijalisti su se borili sa problemima koji su još uvek pred nama. Kapitalizam je kasno počeo da se razvija u ovom regionu i ohrabrivao je razvijanje država sa sukobljenim zahtevima. Štaviše, to se dogodilo u regionu koji je u fokusu rivaliteta velikih sila i u kojoj su lokalni konflikti neminovno povezani sa stranim interesima. Alternativa se rodila među balkanskim socijaliustima. To je borba za Balkansku federaciju, kroz borbu protiv kako lokalnih država, tako i imperijalnih interesa koji te lokalne države pomažu i vode. Ideja o federaciji iz naroda nije prosti slogan za transparante. Iznikao je iz borbe protiv nacionalističkih politika pojedinačnih država i rastućeg razumevanja prirode šireg imperijalističkog sistema u kome ponekada dominantne imperijalne sile ponekada sarađuju, a ponekada se takmiče jedna sa drugom da bi podelile svet i upravljale svojim interesima. Tradicija socijalističkog aktivizma na Balkanu su najteže okolnosti što postoji i danas.
Suočeni sa pretnjom od rata u Evropi, veliki deo socijalista je svoj internacionalizam skrajnuo da bi podržali ratne napore svojih vlada. Lenjin i boljševici u Rusiji nisu, kao što nisu ni mnogi balkanski socijalisti. Revolucionari su zagovarali ideju Balkanske socijalističke federacije protiv nacionalističkog trovanja naroda u Makedoniji. Ilindenski ustanak (1903) je bila pobuna siromašnih protiv njihovih eksploatatora, ali i protiv svih nacionalizama. Dok je Austrougarska armija napredovala, a socijalisti došli pod najjači mogući udar, neki su odolevali, noseći zastavu internacionalizma sa najvećom mogućom hrabrošću protiveći se ratu čak i u parlamentu. Grčki vojnici tokom imperijalističke invazije protiv boljševičke revolucije u Ukrajini (1919), kao i Grčko-turski rat (1919-1921) stali su u front protiv nepravednih ratova, zagovarajući komunističku revolucionarnu ideju. Ovakav stav naroda i sećanje na to na naša velika inspiracija.
Istorijski, socijalistički/komunistički pokret na Balkanu se protivio nacionalističkoj., buržoaskoj politici i fašizmu. Antinacionalisti/antiimperijalistički stav socijalista na početku XX veka je vodio ka zajedničkoj antifašističkoj borbi Grka, Makedonaca, Srba svih naroda na Balkanu, tokom nacističke okupacije.. Zajednički pokret otpora nadahnut ne samo borbom za nacionalno oslobođenje, nego i idejom o socijalnom oslobođenju takođe, jeste primer da narod na Balkanu može da se ujedini protiv čudovišta nacionalizma, fašizma i imperijalizma.
Kako se odnosimo ka smrtonosnom rivalitetu sada?
Neophodan je internacionalistički antiratni pokret radništva i naroda koji će biti zaista nezavisnim i koji će prekinuti veze sa snagama kapitala i sa imperijalističkim blokovima. Ključno je pitanje osnivanja masovne, međunarodne, nezavisne „koalicije“ naroda koja ugrožava ratne strategije bez svrstavanja na bilo koji ratni pol. Uopšte, veliko pitanje jeste nezavisnost radničke politike i revolucionarni odgovor u celini za čovečanstvo danas na sva velika pitanja našeg vremena, od rada na temu krize životne sredine, na temu demokratije i mira, u potrazi za novim krugom socijalizma/komunizma, protiv ratnog konteksta i uništenja koje je povezano sa kapitalizmom.
Danas, mi se borimo protiv zajedničkog fronta dva glavna oblika buržoaske politike – bur7oaskog nacionalizma i buržoaskog kosmopolitizma koji služi imperijalizmu. Za antiimperijalističko, klasno i internacionalističko jedinstvo naroda protiv svega od buržoaske klase i svakog nacionalizma u svakoj zemlji. Ovo je jedini način da se osigura nezavisnost klasnih snaga od burujskih politika, da se postavi temelj osnivanja nove alternative na Balkanu.
Politčki sistemi postaju sve reakcionarniji u svakoj zemlji na Balkanu. Oni koji pljačkaju narod su oligarsi i njihove političke sluge, koji nastavljaju da gomilaju bogatstvo eksploatacijom radništva. Institucionalizovani rasizam vlada hrani mržnju fašista i nacionalista. To stvara građanski rat među siromašnima. Oni govore isključivo o „našoj naciji“ dok spremaju klanicu narodu.
Naši neprijatelji su imperijalizam, kapitalistički oligarsi u našim zemljama i njihove političke sluge. Naši neprijatelji su fašisti i rasisti. Pokreti i otpor rastu širom Balkana. Mi se borimo, i uvek ćemo se boriti, protiv sistema koji pritska narod i uništava živote, borićemo se za solidarnost među narodima protiv njihovih zajedničkih neprijatelja, za novo društvo ravnopravnosti i pravde.
- Borba radništva za bolje plate i penzije, radna prava, protiv „fleksibilnog rada“ protiv privatizacije i liberalizacije tržišta. Besplatno zdravstvo i obrazovanje za sve! Smanjenje radnog vremena bez smanjenja plata! Manje rada, posao za sve!
- Borba za trenutna demokratska prava radništva i omladine. Borba za otvorene granice, gradove i naselja za izbeglice i emigrante koji su deo naše klase.
- Borba za ekološki opstanak planete, protiv kapitalističkih profita.
- Borba protiv ugnjetavanja žena i LGBTQ osoba.
- Protiv rasizma i nacionalizma! Dole šovinizam i ksonofobija! Živeo radnički internacionalizam!
- Za solidarnu zajednicu balkanskih naroda i socijalistički savez!
- Za društvo bez izrabljivanja i rata, u skladu ljudi i prirode!
- Ponovo kažemo: Proleteri svih zemalja, proleteri Balkana – ujedinite se!
U Skoplju, 21. 12. 2024. g Potpisnice (abecedni red)
Crvena akcija/Crvena inicijativa
ΝΑΡ για την κομμουνιστική απελευθέρωση
Социјалистичка зора/Agimi socialist
Crvena akcija / Crvena inicijativa 