Železničke tragedije u mestu Tempi u Grčkoj i u Novom Sadu su zločini čije su žrtve bačene na oltar kapitalističkog profita. Vlade ih zataškavaju. Narod i omladina se bune!
Dana 1. novembra 2024. godine, nadstrešnica železničke stanice se srušila i ubila 15 ljudi. Stanica je bila renovirana u okviru plana unapređenja železničke strukture u Srbiji. Projekat je finansiran od kineskih projekata čiji je cilj obnavljanje pruge Beograd-Budimpešta, dok su izvođači i podizvođači bile privatne firme sa jakim vezama sa vladajućom partijom. Stanica je posle renoviranja zvanično otvorena 2022. godine tokom izborne kampanje. Ali su radovi nastavljani do jula meseca 2024. godine, kada su vlasti zvanično saopštile da je obnova stanice završena. Tragedija pri rušenju nadstrešnice pokrenula je najveće proteste u novijoj istoriji Srbije. Demonstranti su označili vladu kao krivca i zahtevali hapšenja odgovornih. U nedeljama koje su usledile, studenti i studentkinje su odlučili da blokiraju fakultetske zgrade. Najveći broj državnih fakulteta u Srbiji je pod blokadama. Sve ovo se dogodilo dok su u toku i druge borbe, poput protesta prosvetara, borbe protiv projekta Rio Tinta i borbe poljoprivrednika. Ovaj društveni pokret je prva kriza vlasti od uspostavljanja Vučićevog režima.
Železnička tragedija u Tempiju bila je najavljena, to je zločin kapitalizma i vlada koje su privatizovale i rasformirale Grčke železnice. Kompanije je 2017. godine prodata za samo 45 miliona evra italijanskoj Železnikoj grupi. Privatizacija je bila krajnji cilj Evropske unije i MMF-a, pa je kompanija rastvljena na manja preduzeća, da bi lakše bila prodata. To je dovelo do toga da železnica bude finansirana manje nego što treba. Bezbednost ruta se pretvorila u ne toliko neophodni luksuz po mišljenju vlasnika. Od ukupnog broja u železničkoj mreži, samo je 55 odsto signalizacije i daljinskih sistema za kontrolu bilo funkcionalno. EU i MMF pozvali su grčku vladu da načini najveće moguće rezove u broju zaposlenih i operativnim troškovima. Prošlo je dve godine od tragedije, a grčka vlada nastavlja da zataškava slučaj u istrazi. Audio snimak koji je dospeo u javnost, pokazao je da je tridesetoro preživelih posle sudara zvalo u pomoć i borilo se za dah. Sudar je izazvao požar koji je spalio mnogo tela, uključujući one koji su još uvek bili živi i zarobljeni u vagonima. Otkriće koje je usledilo je da je teretni voz, koji se zakucao u putnički voz u stvari prevozio zapaljive materije i hemikalije koje se koriste u rafinisanju nafte. Premijer Micotakis je negirao da je teretni voz prevozio hemikalije, dok je mesto nesreće bilo prekriveno kamenjem i šutom. To je pokrenulo masovne proteste koje je organizovao pokret Savez rođaka žrtava iz Tempija, pod sloganom „Nemam vazduha“.
Raspoloženje naroda i u Srbiji i u Grčkoj je takvo da se nastavlja traženje pravde i da se svi odgovorni pozovu na odgovornost. NAR i Crvena inicijativa pozdravljaju pokret, pozivajući na zajedničku akciju da se označe pravi krivci za železničke tragedije u mestu Tempi i Novom Sadu. Naše dve organizacije izražavaju solidarnost sa rodbinom žrtava, osuđujući zaštićenost pojedinaca i pokušaje zataškavanja odgovornosti za tragične događaje. Zajednička akcija i solidarnost među narodima Srbije i Grčke ima za cilja jačanje pokreta za javnu sigurnost i zaštitu društvenih dobara.
Sam po sebi, kapitalizam je korumpiran
Korupcija nije balkanski fenomen. Istorija kapitalizma je puna dokaza da korupcija nije nešto neprirodno u fukncionisanju „tržišta“, niti je ekskluzivno lokalni fenomen, kao što žele da prikažu. Procena je da se godišnje, na svetskom nivou, potroši milijarda dolara za mito. Kapitalizam bez korupcije, skandala i mita ne postoji. Mito je institucionalizovan. Čuveni Simens, koji sklapa ugovore sa svim vladama širom sveta, u svom budžetu ima specijalni budžet za podmićivanje vladinih službenika. Isto rade velike kompanije iz oblasti vojne industrije i svih grana velikog kapitala. Službenici iz privatnog sektora bivaju postavljani u vlade, dok politčki lideri, posle mandata u politici, kao nagradu, dobijaju isplativa mesta u svetu biznisa.
Eksplozija fenomena korupcije u svim kapitalističkim zemljama je povezana sa privatizacijama, prodajom javne svojine, fleksibilizacijom rada, raspršivanjem radnih prava i internacionalizacijom trgovine. Sve dok je profit gradivni element ekonomske i društvene organizacije, nemilosrdna konkurencija među kapitalistima će se zaoštravati. Vlade su u službi profitabilnosti kapitala, umesto da pokrivaju potrebe ljudi. Najskandaloznije je iskorišćavanje naroda. Provokativna profitabilnost i namirivanje dugova velikih kompanija, poreski izuzeci za malobrojne moćnike, zamrzavanje zarada i ograničavanje prava i sloboda za radništvo. Kad se pogleda izbliza, najveći broj medija pomažu da se narodni bes, nezadovoljstvo i razočaranje razblaže, da bi se radništvo i omladina odrekli svojih kolektivnih akcija i otpora i da bi bili zaglavljeni u oklopu bede individualizma.
Kao komunisti, uvek smo ponavljali da radnička klasa ima ogroman poetencijalnu snagu u svojim rukama. Ono što jeste utopijski, to je traženje „poštenih“ i „čistih“ političkih predstavnika u trulom kapitalističkom sistemu. Ako želimo da se rešimo skandala i korupcije jednom za svagda, moramo se prvo rešiti samog kapitalističkog sistema.
Moramo da naglasimo da je jedini put ka pobedi kroz program koji će rešavati probleme opadajućeg životnog standarda, problema stanovanja, uništenog obrazovnog sistema, zdravstva, infrastukture, kulture i uništenja životne sredine. Da bi i najmanji od tih zahteva bio dosegnut, ekonomija mora biti preusmerena protiv motiva profita, već da bude planirana u interesu radnih masa.
Protiv zataškavanja! Kazna za prave krivce.
Dole vlade koje su ubilačke i koje kriju zločine. Dole svaka vlada koja tako radi!
Borba za bezbedan, isključivo javni transport koji radi u interesu naroda protiv logika profita i privatizacije!
Studentska omladino, radništvo Srbije i Grčke, rame uz rame u borbu protiv zločina države, protiv kapitalizma i nejdenakosti!
Crvena akcija / Crvena inicijativa 