REAKCIJA NA TRAGEDIJU U KOČANIMA (TUGA, LjUTNjA I OTVORENA PITANjA)

– REAKCIJA NA TRAGEDIJU U KOČANIMA (TUGA, LjUTNjA I OTVORENA PITANjA) –

 Još uvek nema reči kojima bi se mogao opisati šok, tuga i bes izazvan jučerašnjom tragedijom u Kočanima, gde je u požaru stradalo 59 ljudi, uglavnom mladića i devojaka.

Izražavamo najdublje saučešće porodicama i najmilijima preminulih. Njihov gubitak je nenadoknadiv. Njihovi životi su uništeni. Uništeni trkom za profitom, željom za brzim novcem, privilegijama bez odgovornosti, bez svesti o mogućim posledicama…

Svako klasno društvo prikriva svoje zločine. Durmo Tours, Besa Trans i Modularna bolnica Tetovo završili su kao „čuda za tri dana“. Kapitalistička demokratija počiva na svakodnevnoj propagandi koja neprestano pronalazi nove i nove teme društvenih sukoba koje zbunjuju umove radnika. Ali juče je bio još jedan požar, još jedno kršenje standarda i propisa, još jedan očigledan zločin. Nekada je to bio takozvani međunarodni transport, onda je to bila takozvana bolnica, i na kraju je to takozvana diskoteka. Sve nezgode imaju zajednički imenitelj – to je profit.

Skoro u svakom gradu napušteni objekti su pretvoreni u noćne klubove, kabaree i diskoteke koji odjednom postaju regionalni centri za stotine mladih, a saglasnosti za prenamjenu objekata se pečatiraju i potpisuju bez odgovarajućih izveštaja, sprovodi se fiktivna obuka bezbednosti i obezbeđenja, izdaju se lažne dozvole i vrši se terenski nadzor. U trci za profitom i brzim novcem, pravila služe za zaobilaženje, a nadležnost služi za potkusurivanje.

Dok će vlast i opozicija u predizbornoj trci prebacivati lopticu ko je kriv za tragediju, a dok će tužilaštvo i pravosuđe narednih dana pokušati da povrate poverenje koje nikada nisu uživali, vreme je da direktno upiru prstom u lokalnu poslovnu elitu i lokalne moćnike koje kao da je neko postavio za šerife.

Vreme je da upiremo prstom u njih kao u klasu, a ne kao u pojedince. Takozvana diskoteka je neprekidno radila više od 10 godina. U tom periodu centralna i lokalna vlast su se nekoliko puta menjale, a birokratija je starila i smenjivala se. Ali zločinačke šeme su preživele i ostale. Oni ostaju jer je nemoguće da kapitalizam funkcioniše bez njih – oni su njegov proizvod.

Vreme je da se uperi prstom u ceo kapitalistički sistem, bez straha da ćemo biti optuženi za relativizaciju katastrofe. Zašto ne bismo izmislili da se takve nezgode dešavaju svuda u svetu, jer svuda vlada kapitalizam. Od najrazvijenijih zemalja do najzaostalijih. Jer i tamo, kao i ovde, trka za profitom i brzim novcem je motor koji pokreće društvenu mašinu onako kako je konstruisana. To je sistem u kome jedni za najmanje greške odgovaraju pred zakonom, dok drugi ne odgovaraju ni za najveće prestupe.

Ovaj sistem se ne može reformisati. Kapitalizam obesmišljava ljudske živote i obezvređuje ih svuda u svetu.Ovaj sistem se ne može popraviti. On će nas i dalje tretirati kao robove, sluge i resurse.

S obzirom na sve ovo, vreme je za promene u našem shvatanju onoga što je normalno i očekivano. Od trenutnog drhtanja ruku, sleganja ramenima, pomirenja sa situacijom i uklapanja u korumpirani sistem, do punog političkog organizovanja potlačenih koje će doneti neophodne revolucionarne promene!