Kapitalistički profit ubija! Ujedinimo se protiv kapitalizma koji nas svakodnevno ubija.
Vozovi koji se kreću u suprotnim smerovima na istoj pruzi. Urušavanje nadstrešnice sveže renovirane železničke stanice. Požar u noćnom klubu koji radi nelegalno. Tri zločina koja su se mogla predvideti počinjena od istog sistema. Osnovni karakter kapitalizma je ono što proizvodi tragedije kao što su Tempi, Novi Sad, Kočani.
Koren zla su profiti kompanija poput Ferrovie, Hellenic Train ili trgovaca gorivom u Tempiju, izvođača javnih radova u Novom Sadu, vlasnika zabavnih i ugostiteljskih objekata u Kočanima.
Ovakve tragedije se dešavaju svuda u svetu, ali eksplozija narodnog gneva na Balkanu je povezana sa generalizovanim siromaštvom, totalnom devalvacijom svakodnevnog života društvene većine.
Ove tragedije su predstavljene kao simptomi „korupcije“ i balkanske „zaostalosti“. Korupcija nije „balkanski fenomen“.
Korupcija je priroda kapitalizma! Procenjuje se da se svake godine širom sveta plati preko 1 bilion dolara mita. Kapitalizam bez korupcije ne postoji. Mito je, na kraju krajeva, institucionalizovan u kapitalističkom sistemu. Velike međunarodne kompanije predviđaju u svom budžetu poseban fond za podmićivanje državnih službenika. Isto rade i kolosalne kompanije vojne industrije, one koje profitiraju sejanjem nacionalizma u regionima kao što je Balkan. Rukovodioci kompanija iz privatnog sektora bivaju „imenovani“ u vlade, dok politički lideri, nakon svog mandata u politici, za nagradu preuzimaju unosne pozicije u poslovnom svetu.
Mnogi veruju da će EU biti garant eliminisanja ovakvih pojava. U stvarnosti, korupcija na Balkanu je „mali biznis“ u poređenju sa Evropskim parlamentom i kancelarijama EU u Strazburu i Briselu. U EU postoji strukturna korupcija, gde je zvanično aktivno oko 30.000 lobista, sa 7.500 zvanično akreditovanih u Evropskom parlamentu. Ovi, koji se često smenjuju u političkim ulogama, predstavljaju poslovne interese, sa prometom većim od 3 milijarde godišnje.
Vlade, buržoaske partije i mediji nam govore da će sudstvo kazniti krivce. Međutim, buržoaski pravosudni sistem zavisi od vlada i kapitalista. Pravosuđe je omraženo u narodu jer je ono uvek protiv naroda kao mehanizam represije, spremno da legitimiše svaku policijsku i državnu samovolju i spremno da prikrije svaki zločin bilo koje vlasti. To je pravosudni sistem koji je legitimisao svu antiradničku politiku, svu ekološku samovolju, privatizacije i prodaju javne imovine. Pravu pravdu za narod danas može „nametnuti“ samo narodni pokret. U suštini, prava pravda može postojati samo u društvu oslobođenom kapitalističkih okova.
Eksplozija korupcije i nepravde vezuje se za privatizacije, prodaju javne imovine, fleksibilnost radnih odnosa, ukidanje radnih prava. Sve dok profit bude strukturni element ekonomske i društvene organizacije, nemilosrdna konkurencija između kapitalista će se intenzivirati. Vlade služe profitabilnosti kapitala, umesto da zadovoljavaju potrebe ljudi. Izbliza, većina medija pomaže da se narodni gnev i ogorčenje transformišu u razočaranje, da se radnici i omladina napuste kolektivnim akcijama i otporu da budu zarobljeni u ljusci jadnog individualizma.
Radnici i omladina u Grčkoj, Srbiji, Makedoniji dele iste probleme, tešku eksploataciju, nezaposlenost, siromaštvo i nesigurnost, a njihovi zahtevi su zajednički pred ovim problemima. Vreme je da se kaže ko je odgovoran kao klasa, a ne kao pojedinci. Potraga za profitom pokreće kapitalističku mašinu.
Ovaj sistem se ne može reformisati. Nastaviće da nas tretira kao robove, sluge i resurse. Kapitalizam degradira vrednost ljudskog života širom sveta. Ovaj sistem se ne može popraviti. Ono što je utopističko je potraga za „poštenim“ i „čistim“ političkim predstavnicima trulog kapitalističkog sistema. Ako želimo da se jednom zauvek oslobodimo skandala i korupcije, moramo se osloboditi samog kapitalističkog sistema.
Bez prikrivanja! Kazniti prave krivce za zločine!
→ Dole ubilačke vlade i svaka vlada koja sledi istu politiku
→ Borba za bezbedna, javna dobra koja rade u korist naroda, protiv logike profita i privatizacije
→ Studenti, studentkinje, radnice i radnici u Grčkoj, Srbiji, Makedoniji – rame uz rame u borbi protiv kapitalizma i nejednakosti!
Komunističko oslobođenje (Grčka)
Crvena inicijativa (Srbija)
Socijalistička zora (Makedonija)
Crvena akcija / Crvena inicijativa 