Više dokumenata i deklaracija naša organizacija je potpisala protiv ratne ekonomije. Da ne bude zabune, ratne ekonomije nisu samo u zemljama i područjima zahvaćenim ratom, već celokupna orijentisanost države da poreska politika, ekonomska politika pa i veći deo politike kao takve bude usmeren ka ojačavanju vojnih kapaciteta, kroz sve veće vojne budžete i naravno nacionalističku militarističku propagandu.
Kao što smo to u brojnim ranijim tekstovima objašnjavali, imperijalizam kao krajnji i najviši stadijum kapitalizma u okviru svoje strukturne krize, nalazi se u stanju permanentnog rata. Svi svedočimo pomeranju pozicija moći među imperijama, kao i tome da neke nacionalne buržoazije pokušavaju da iskoriste taj kontekst opšteg imperijalnog sukoba za svoje zločinačke interese poput Izraela na Bliskom Istoku sada.
Pored osude aktuelnih ratova koji se vode, od onog u Ukrajini, preko genocida u Palestini, preko mnogobrojnih javnosti „nevidljivih ratova“ u Africi, konačno uništene Sirije ili potencijalne katastrofe nemerljivih razmera u slučaju početka rata sa Iranom, borba za mir, borba protiv rata vodi se na svakom delu zemljine kugle.
U našim zemljama, posle shvatanja da kriza u imperijalnom taboru znači i krizu NATO, što je posledica krize u američkom državnom aparatu, dolazi do lokalnih grupisanja državica koje su već članice ovog pakta, osećajući slabljenje njegove dosadašnje strukture.
Tako je u Tirani, 18. marta, potpisana deklaracija od strane predstavnika Hrvatske, Albanije i Kosova. Pozvana je i Bugarska u svojstvu posmatrača, ali je ta ponuda, za sada odbijena. Čitav savez je u Beogradu doživljen i označen kao neprijateljski.
Odgovor nije trebalo dugo čekati: Vučić i Orban stvorili su svoj savez koji je u delu štampe poznat i kao BB savez (Beograd-Budimpešta), sa pruženom rukom ka trećem B – Bratislavi.
Za sada, osim propagandnih i marketinških strana ovih potpisivanja, nisu poznati detalji na osnovu kojih bismo mogli videti kako ovo novo zveckanje oružjem u regionu od strane nacionalističkih političkih elita u službi stranih interesa utiče na svakodnevni život svih nas. No, i bez toga je jasno da pozitivnih efekata neće biti; propagandni trik o ugroženosti od suseda u kontekstu još uvek svežih rana iz devedesetih godina XX veka još uvek daje rezultate.
Uostalom, sve jasniji obrisi svetskog ratnog sukoba velike delove društva ubedili su u to da naoružavanje, jačanje represivnog aparata, militarističke, pa i šovinističke svesti koje se reprodukuju i koriste za kontrolu radničkih i osiromašenih masa jesu dovoljan odgovor na pretnje koje ne dolaze od drugih državnih tvorevina iz okoline, već pre svega od nezadovoljstva za koje se očekuje da raste povodom sve većih troškova života, sve manje slobode i sve veće nezaposlenosti.
Mi, kao grupa komunista i komunistkinja, svesni istorijskog trenutka i opasnosti pred kojima se kao ljudi nalazimo, u trenutku kada vladajuća klasa vodi politiku potpunog uništenja, smatramo da je na nama da osudimo trošenje narodnih sredstava na skupo i nekorisno oružje, umesto na poboljšanje života stanovništva.
Takođe, protivimo se uzletu militarističke i policijske ideologije koju generišu same države na taj način pokušavajući da preduprede opozicione glasove i pobune koje mogu da se jave zbog sve većih nepravdi koje svakodnevno doživljavamo i doživljavaćemo sve dok sistem globalnog kapitalizma u koji su potpuno uključene i lokalne političke elite ne bude zamenjen, odnosno srušen od strane progresivnih ljudi, čiji će cilj biti saradnja u međusobnu korist umesto sukoba i uništenja koji ne koriste nikome osim onima koji ih stvaraju.
Protiv militirizma i novih vojnih paktova!
Protiv regionalnih sukoba za međusobnu saradnju!
Živeo socijalistički Balkan!
Crvena akcija / Crvena inicijativa 