[Donosimo prevod deklaracije levičarskih grupa i partija iz Latinske Amerike i šire koju smo potpisali kao organizacija.]
Za ujedinjenje borbe latinoameričkih naroda sa borbom radnika SAD protiv Trampa.
Američka flota je raspoređena u Karipskom moru kod obale Venecuele. Trampovom jednostranom deklaracijom „rata protiv trgovine drogom“, njegova administracija je zatražila imperijalističko „pravo“ da vojno interveniše. Direktan političko-vojni cilj je promena režima u Venecueli. Proglasio je predsednika Madura „narkoteroristom“ i stavio nagradu od 50 miliona dolara za njegovu glavu. Tramp sebe smatra „šerifom“ Kariba i Latinske Amerike. Za nekoliko nedelja, uspostavio je polupomorsku blokadu kod Venecuele i potopio tri broda, ubivši više od 30 članova posade, optužujući ih da su trgovci drogom. Upravo je potopio još dva broda kod Kolumbije i Trinidada, gde su preživeli i rođaci dokazali da su zanatski ribari.
Tramp želi da potvrdi američka „prava“ nad onim što smatra svojim „dvorištem“ u Latinskoj Americi. U tom cilju, on pribegava — nikada u potpunosti napuštenoj — politici „velike palice“ i diplomatiji „topovnjača“ (i nuklearnih podmornica, kao i „odobrenje“ direktnih napadačkih operacija na teritoriji Venecuele).
Ovo je deo borbe između kapitalističkih monopola, posebno protiv Kine, koja je poslednjih godina napredovala u međunarodnoj trgovini sa Latinskom Amerikom. Sjedinjene Države ostaju glavni direktni „investitor“ u Latinskoj Americi (38%), zatim sledi Evropska unija (16%) i, znatno dalje iza, Kina, koja je čak i u padu. Ali komercijalno posmatrano, Kina je glavna destinacija za mnoge latinoameričke izvozne proizvode (kao na primer za Brazil, Čile i Peru). Latinska Amerika je postala sve više zavisna od izvoza poljoprivrednih materijala i sirovina (Čile i Peru od bakra, Brazil i Argentina od soje, Venecuela od nafte itd.) i uvoza industrijske robe. Ali novac koji dobija od svog izvoza ne ulaže se u industrijalizaciju ili ekonomski razvoj ili rešavanje akutnih socijalnih problema radnih masa. Naprotiv, on ide direktno u džepove oligarhija i za plaćanje „spoljnih dugova“ MMF-u i američkom i evropskom imperijalističkom finansijskom kapitalu.
Tramp koristi tekući ekonomski rat protiv Kine (i Rusije) da zategne šrafove širom Latinske Amerike i diktira svoju politiku. On želi da stekne ekonomske prednosti i uveća vojnu dominaciju. Ova militaristička i fašistički orijentisana ofanziva takođe žrtvuje siromašne latino imigrante u SAD koji se vojno proteruju. Njegov plan militarizma i ekonomskog ratovanja prati rastuća unutrašnja militarizacija, koja se ne zaustavlja na masovnim hapšenjima migranata, već uključuje raspoređivanje trupa u većini većih gradova zemlje. Sama radnička klasa SAD je centralna vojna meta Trampove ofanzive.
Rukovodstvo američkog sindikata AFL-CIO (the American Federation of Labor (AFL) and the Congress of Industrial Organizations (CIO)) takođe je bilo uključeno u podršku američkim vojnim intervencijama u Venecueli, Latinskoj Americi i širom sveta putem vladinog „Centra solidarnosti“ AFL-CIO. Pozivamo američke radnike da odbace proimperijalističku politiku rukovodstva AFL-CIO, koje je takođe podržalo vojni budžet američke vlade od trilion dolara. Američki radnici i sindikalisti moraju se direktno povezati sa radnicima u Venecueli, Latinskoj Americi i širom sveta kako bi se suprotstavili sopstvenoj kapitalističkoj vladajućoj klasi koja preti radničkoj klasi sveta. Protivimo se američkim imperijalističkim akcijama. Odbacujemo njihove vojne pretnje i zahtevamo trenutno povlačenje američke flote iz latinoameričkih voda. SAD imaju oko 800 baza širom sveta: 9 u Kolumbiji, 8 u Peruu, 3 u Meksiku, 3 u Hondurasu i 12 u Portoriku! Ljudi Portorika su odgovorili na najave rastućim mobilizacijama koje predstavljaju ponovno preispitivanje njihovog statusa kao direktne američke kolonije. SAD su ponovo rasporedile trupe u Panamskom kanalu i insistiraju na postavljanju baza u novim zemljama poput Brazila i Argentine.
U svom hibridnom ratu ekonomskih i vojnih mera, promovisale su plebiscit za 11. novembar u Ekvadoru kako bi se „legalizovalo“ ponovno instaliranje vojnih baza koje su zatvorene pre mnogo godina. SAD su pozajmile 600 miliona dolara vladi Noboe, koja se suočava sa generalnim štrajkom zbog povećanja cena goriva i drugih antinarodnih mera, i najavile su da će joj pozajmiti dodatnih 5 milijardi dolara ako glas ZA pobedi na referendumu.
Isto važi i za Argentinu, gde Tramp pozajmljuje novac Mileievoj vladi (povećavajući javni dug i braneći interese vlasnika obveznica) pod eksplicitnim uslovom da njegov krajnje desničarski saveznik pobedi na izborima protiv rastuće narodne opozicije. Američki ambasador i drugi Trampovi izaslanici se direktno sastaju sa guvernerima, buržoaskim protivnicima i sindikalnim birokratama kako bi održali svoje ekonomske interese u zemlji, posebno kako bi napredovali u oblasti eksploatacije litijuma, kao i nalazišta retkih zemnih elemenata. Milei je upravo dekretom odobrio ulazak američkih trupa u Argentinu radi učešća u zajedničkim vojnim vežbama sa ciljem „konsolidacije regionalne stabilnosti“, prema rečima nadležne vojske.
Vlada SAD je kroz OAS (The Organization of American States) progurala formiranje vojnih snaga, novog Minustaha, za intervenciju na Haitiju. Oni žele da latinoameričke vlade obezbede vojnike kako bi mogli da povuku svoje i da izvode avanture protiv Venecuele i drugih mesta.
Latinoamerička buržoazija i veliki deo buržoaskih nacionalističkih pokreta deluju kukavički. Maduro je predložio pregovore sa Trampom o slobodnom pristupu SAD koncesijama, poput onih koje već drži Ševron, na venecuelansku naftu (najveće rezerve na svetu). Tramp je to odbio jer želi promenu režima. Radi na tome da podeli režim i njegove oružane snage. Pokrenuo je globalnu propagandnu kampanju koja je kulminirala imenovanjem njegove saveznice, desničarske venecuelanske liderke Korine Mačado, za dobitnicu Nobelove nagrade za mir. Korina Mačado je učestvovala u pokušaju puča protiv Čaveza 2002. godine i uvek je pozivala na ekonomske sankcije protiv Venecuele, pa čak i na direktnu vojnu intervenciju SAD.
Protivimo se imperijalističkoj intervenciji i militarističkoj agresiji usmerenoj na promenu režima, ali ne pružamo političku podršku Maduru i njegovim korumpiranim, represivnim krugovima protiv radnog naroda. Potrebno je naoružati radnike, nacionalizovati jenkijevske i imperijalističke kompanije, bankarstvo i spoljnu trgovinu, pod kontrolom radnika.
BRIKS dozvoljava razvoj ove imperijalističke vojne pretnje protiv Venecuele, baš kao što su dozvolili genocid Trampa i Netanjahua nad Gazom. Brazil je postavio vojsku na granice Venecuele. Latinoamerička buržoazija ćuti. U najboljem slučaju, pokušavaju da objasne Trampu da „nije u pravu“, kao što je to učinio Petro iz Kolumbije.
Mladi ljudi i radnici su ti koji mobilišu protiv imperijalnih sila i njihove politike štednje i imperijalističkog rata u Peruu, Paragvaju, Urugvaju i Argentini. Više od 7 miliona Amerikanaca (iz svih zajednica) demonstriralo je 18. oktobra u 2.000 gradova širom SAD protiv Trampovih fašističkih postupaka. Hajde da ujedinimo snage.
Američki imperijalizam napolje iz Venecuele, Paname, Ekvadora i cele Latinske Amerike! Hitno povlačenje svih pomorskih i vazduhoplovnih snaga sa Kariba!
Kraj progona Latinoamerikanaca koji žive u SAD; bez ikakvih progona imigranata više!
Napolje MMF. NE plaćanju lihvarskih spoljnih dugova!
Bez imperijalističkog mešanja u latinoameričke narode!
„Fuera Jenkis de Venecuela y de América Latina!“
Nezavisnost za Portoriko. Velika Britanija napolje sa Malvinskih ostrva.
Radnici Latinske Amerike i sveta, ujedinite se, za socijalističko jedinstvo Latinske Amerike i sveta!
Crvena akcija / Crvena inicijativa 