U svetlu sveopšte krize sistema koja se ogleda ne samo u političkim i ekonomskim turbulencijama na svetskom nivou, smatramo da moramo da se oglasimo povodom sve češćeg, ali srećom još uvek nedovoljno uticajnog pokušaja zloupotrebe situacije sa stranim radnicima. Ako pogledamo kako je tekla istorija pokušaja da se na antiradničkom i ksenofobnom sentimentu gradi politički uticaj među reakcionarnim slojevima onda vidimo da su određene snage sa desnice pokušavale da zloupotrebljavaju nevolju koristeći različite argumente: prvo je bilo problematično što je reč o muškarcima za koje se obavezno naglašavalo da su „vojno sposobni“, da bi sada više upozoravali na opasnost od dolaska žena i dece jer im to predstavlja znak da žele da ostanu. Nikada niko nije odgovarao za širenje panike, verske rasne i međunacionalne mržnje ni širenje lažnih vesti o napadima „migranata“ naročito na žene i decu. Društvo u Srbiji za sada ignoriše ove desničarske grozomore, ali treba zadržati opreznost jer sa očekivanim produbljivanjem krize ovakve pojave mogu predstavljati ozbiljnu opasnost. Jedan skup ove prirode je već održan u naselju Vinogradi, a sada najavljuju drugi za naselje Stanovo. Prvi skup je propao, a istu sudbinu želimo i drugom. Zato osuđujemo pokušaj politikanata iz lažne opozicije, kao i delove tzv. „Slobodnog univerziteta“ koji žele da nevolju miliona ljudi pretvore u svoj politički kapital. Ove snage ne prezaju ni od najgnusnijih laži, a sveži primer iz Hrvatske sa insceniranim samopovređevanjem jedne časne sestre za šta je optužila strane radnike, jeste još jedan u nizu dokaza da srpski i hrvatski nacionalizam imaju isto ružno lice i da su kao i obično na istim pozicijama. Pitanje za sve ove rodoljube jeste: zašto pristajete na ulogu izvršilaca prljavih poslova za evropsku imperiju ako kažete da ste samo zabrinuti za svoju zemlju i narod? Zar imperijalna pljačka, zbog koje pre svega sve te mase stranih radnika i kreću na svoje odiseje, nije nešto što nas povezuje upravo sa masama obespravljenih, a ne sa elitom izrabljivača? Zar ćete nekada od nekoga očekivati solidarnost? Takođe, gde je u njihovom “rodoljubnom” životu ona vrednost iz devetnaestovekovne Srbije na koj vole da se pozivaju – da rob koji stupi na tle Srbije postaje slobodan čovek? Vi biste, gospodo, po svoj prilici isporučivali te robove njihovim robovlasnicima. Uvek i na svakom mestu smo za solidarnost, a protiv mržnje koja se izaziva iz politikantskih razloga.
Živela slobodarska, solidarna i humana Srbija! Za socijalizam!
Crvena akcija / Crvena inicijativa 