Kratki tekst o borbi za Generalštab napisan je kao odgovor na pitanje koje smo dobili od grčkog komunističkog nedeljnika Prin.
Ove godine je odjeknula vest da će na mestu dve zgrade u centru Beograda u kojima su bili smešteni Ministarstvo odbrane i Generalštab, a koje su bombardovanje tokom NATO rata 1999. godine, biti podignute dve komercijalne kule pod nazivom Trump tower.
Razumljivo je da se javnost odmah usprotivila iz više razloga: pre svega ideja da se zgrade koje su uništili američki bombarderi pokloni američkom predsedniku bila je sama po sebi šokantna i uvredljiva. Drugo, radilo se i o široj slici u okviru koje se vodi borba protiv potpune džentrifikacija centralnih beogradskih zona, te konačno na trećem mestu i o činjenici da su te zgrade proglašene za kulturno dobro Srbije.
Ideja o poklanjanju ekskluzivnog i zaštićenog prostora baš američkom predsedniku procenjena je kao politička trgovina i ulizištvo prema SAD i njihovoj eliti. Umesto Trampa, ubrzo se kao poklonoprimac pojavio Džered Kušner, Trampov zet i član administracije.
Odgovor javnosti bio je sveobuhvatan. U sklopu postojeće političke krize i procesa koji se odvijaju nije se usprotivila samo opšta i stručna javnost, već i delovi sudstva. Ubrzo se ispostavilo da je za ovu operaciju bilo potrebno prekršiti zakon o zaštiti dobara kulture, kao i nekoliko drugih podzakonskih propisa. Zato su uhapšeni direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a pokrenut je postupak i protiv ministra kulture Selakovića.
Na osnovu dosadašnjeg iskustva, možemo pretpostaviti taktiku vlasti u daljem procesu oko ovih zgrada. Zvanično, Kušner se povukao iz projekta, to kažu zvanične informacije. Međutim, to još uvek ne znači da na mestu zgrada koje sada stoje i podsećaju na ratna razaranja, jednog dana neće biti podignuta neka komercijalna zgrada sa preskupim stanovima ili ekskluzivnim sadržajem za bogatu klijentelu.
Međutim, kao i u slučaju protesta protiv kompanije Rio Tinto, protesti su odneli jednu taktičku pobedu; u oba slučaja smo svi svesni da borba nije završena, ali ovakvim pobedama se postavlja odnos snaga koji više nije izrazito na strani krupnog kapitala.
Tačnije, ova dva slučaja su samo najnoviji primeri u kojima pobunjene mase uspevaju da zaustave planove koji je trebalo da omoguće brzi dolazak do profita moćnih pojedinaca na štetu naroda, prirode, kulture pa i istorije.
Sa druge strane, ne treba gajiti iluzije da će optuženi ministar i drugi pripadnici vladajuće elite i partije biti na kraju oslobođeni. Dosadašnje iskustvo nam govori da ova taktička hapšenja služe umirenju savesti, a ponekada predstavljaju i znak neslaganja unutar različitih grana vlasti, u ovom slučaju neslaganje između izvršne vlasti čija je ovo ideja i projekat i sudske vlasti sa druge strane, koja odlučuje da ne provocira mase svojim nečinjenjem.
Bez obzira na sve, zaustavljanje planova vlasti, makar i privremeno, ima svoje subjektivne i objektivne efekte: pre svega podiže moral i daje pouku o neophodnosti borbe, a sa druge strane objektivno menja odnos klasnih i političkih snaga, makar i privremeno, potvrđujući moć pobunjenih masa.
Slučaj zgrada Generalštaba takođe ima i dimenziju odbrane istorije i pamćenja na jugoslovenski period, što je takođe bio adut vlasti u propagandi za odricanje od tih zgrada. Zgrade, koje svojom celinom treba da asociraju na bitku na Sutjesci, jednu od najžešćih bitaka tokom partizanskog rata, i dalje će stajati da podseća i na tu pobedu, pored ove novovekovne.
Crvena akcija / Crvena inicijativa 