DOLE IMPERIJALISTIČKO-CIONISTIČKI RAT
Poslednjeg dana drugog meseca, otpočeo je kombinovani izraelsko-američki napad na Iran. Prvog dana novog rata, ili bolje reći, njegovog nastavka i eskalacije, ubijen je osamdesetšestogodišnji Ali Hamnei, Vrhovni lider, kako je glasila njegova titula.
U velikim medijima, ovaj rat pomalo je cinično nazvan Epstinovim ratom, čime se učestvuje u neprestanom zamagljivanju njegovih pravih uzroka i povoda. Ova teza se sastoji u tome da je otpočet rat da bi se skrenula pažnja sa, pre svega, Trampove uloge u Epstinovim dosijeima, kao i u njihovom skrivanju.
Treba se paziti banalizacije koju zvanične politike i zvanični mediji plasiraju kao deo propagandnog rata. Ovaj napad nikoga nije naročito iznenadio; pre svega Iran, kao deo osovine zla koju je proglasio Buš mlađi čeka na svoj red već skoro četvrt stoleća. Epstin, sa druge strane, kao obaveštajni operativac koji je učestvovao u lancu ucene najviših političara, trgovine ljudima, ubistvima i bezbrojnim seksualnim zločinima, ima svoje prste umešane u sve bitnije američke političke procese bar od Klintonove administracije. U neku ruku, svi američki ratovi u XXI veku, na ovaj ili onaj način, mogu biti smatrani za Epstinove.
Ovaj rat je pre svega izraelski; vodi se na njegovu inicijativu i u interesu ostvarivanja potpune hegemonije u Zapadnoj Aziji, sa Istočnim Mediteranom kao sledećom metom. Po pitanju Irana, godine 2026. udruženi interesi cionizma i američkog imperijalizma prepliću se i kroz ovaj rat. Takođe, znamo za davnašnje pretenzije američkog imperijalizma za uspostavljanje kontrole nad naftnim poljima, kao i kontrole bitnih strateških tačaka prema rivalima – Kini i Rusiji.
Naravno, bilo bi previše jednostavno svoditi stvari samo i isključivo na neposredni interes, jer ne smemo izgubiti iz uma da su imperijalni ratovi neophodni za održavanje samog imperijalističkog sistema u ovoj fazi. Dakle, reč je o tome da su se protivrečnosti savremenog kapitalizma uplele u toj meri da vladajuća klasa vidi rat kao najoptimalniji scenario za zadržavanje kontrole nad procesom koji vodi tome da za kapital i profit više ne postoje granice, a da za ljude i odnose u društvu budu nametnuta nezabeležena kontrola i sve više represivnih ograničenja.
Zbog potpune izvesnosti napada – jer posle izraelske agresije u 2025. (tzv. Dvanaestodnevni rat) rat je bio samo pitanje sata, a uz to se polovina američke vojske ukotvila blizu Persijskog zaliva nedeljama pred početak – da bi imali kakav-takav efekat iznenađenja, za napad je izabran period u kome se opet odigravala predstava sa pregovorima oko nuklearnog programa. Oba napada dogodila su se nakon što je američko-izraelska strana pogazila sve na čemu se u pregovorima postiglo pre toga.
Odgovor Irana za sada deluje odlučno; izraelska toliko hvaljena protivvazdušna odbrana deluje kao da ne postoji, korumpirane arapske despotije dočekuju da njihov narod slavi iranske pogotke na njihovoj teritoriji. Američke baze, prethodno ispražnjene naravno, odletele su u vazduh pred kamerama pokazujući nesposobnost američke protivvazdušne odbrane da brani sopstvene baze i štabove, ne samo od balističkih raketa, već i od dronova.
Sa druge strane, cionističke i imperijalističke snage seju zločine bez presedana. Jedan od stubova cionističke i zapadne propagande protiv iranske politike jeste prolivanje krokodilskih suza nad sudbinom žena u Iranu, koje po zvaničnoj UN statistici spadaju među najobrazovanije na svetu. Od te tolike brige za slobodu Iranki, prvog dana agresije pogođena je škola za devojčice u mestu Minab u južnom Iranu i dosadašnji broj žrtava je 148. Taj broj preneo je čak i ratnohuškački BBC.
Može se pretpostaviti da će ovaj pokolj pokušati medijski da zagluše slavljenjem ubistva Hamneija, ali svet će zauvek pamtiti ovaj neoprostivi zločin.
Da napomenemo i to da je Iran, do juna prošle godine, bio jedina zemlja koja nije ratovala u tom regionu od početka veka. Oko njega nalaze se razrušeni Avganistan, pored njega Pakistan koji je prvo ratovao sa Indijom, a sada sa Avganistanom. Sa druge strane Izrael je samo ove godine već u ratu sa Libanom, Sirijom, Jemenom (koji takođe ratuje sa Saudijskom Arabijom), te pre i iznad svega sa Palestinom, tj. njenim narodom koga želi da fizički istrebi, najpre u Gazi.
Očito je da za cionizam i američki imperijalizma, oaze mira ne smeju biti ni u povoju. Ovim napadom, stavljena je tačka na spisak zemalja koje u tom regionu nisu uključene u rat. Imperijalistički krvavi pir traži nove prostore.
Mi nepokolebljivo podržavamo veliki, herojski narod Irana, žene i muškarce pripadnike i pripadnice raznih etničkih grupa u odbrani života, domova, škola, bolnica, puteva, zemlje koje su gradili. Iako smo principijelno kritični prema reakcionarnom religijskom režimu iz Teherana, on je sada samo deo napadnutog iranskog naroda od strane drugog, takođe religijskog režima iz Tel Aviva i njegovih protektora iz Vašingtona. Osuđujemo i protivimo se na svaki način imperijalističko-cionističkim planovima, agresijama i zločinima.
Što se tiče dalje perspektive ovog rata, sudeći po poznatom kukavičluku ove koalicije napadača, koji su demonstrirali i pre sedam meseci, teško je očekivati kopnenu invaziju. Dakle, plan je da se izazove metež u zemlji i verovatni početak građanskih sukoba za uspostavljanje kontrole. Tačnije, napadači očekuju da sa, po njima, bezbedne visine i udaljenosti, kao i u dosadašnjem postupanju sa mnogo slabijim protivnicima, udaraju dok se protivnik ne isrcpi, a onda očekuju da neko iznutra uzme vlast u njihovo ime.
Za taj scenario, cionisti su pripremili kvislinga, takozvanog princa Pahlavija, na čijem pretendovanju na nepostojeći presto rade već godinama. Ta marginalna i tragična figura, koja je već jednom najurena iz svoje zemlje treba da bude eksponent kontrole nad Iranom, ali ne uživa značajniju podršku čak ni u iranskom rasejanju, a o samoj zemlji da i ne govorimo.
Međutim, pošto se ispostavilo da su iranske oružane snage ipak protivnik za koji samoproglašena svemoćna ratna mašina za sada nema odgovor, može se očekivati da će se hibridni rat nastaviti uz smenu oružanih i ekonomsko-političkih ofanziva. Počeo je još jedan rat iscrpljivanja.
Dobra strana ove tragedije, ako takve ima, jeste mogućnost da američki imperijalizam sa svojim cionističkim nakaznim čedom, zaista doživi neuspeh koji će pojačati ionako zaoštrene protivrečnosti unutar samih društava, pre svega SAD, ali i Izraela.
Treba da znamo da su ovo još uvek početne faze svetskog sukoba koji traje i čije finale mora biti razračunavanje dve najveće sile – SAD i Kine, pre svega za kontrolu nad svetskim ekonomskim sistemom. Bitno je da se u ovom ratu mase, pre svega u zemljama-agresorkama, SAD i Izraelu, podignu protiv zločina koji oni plaćaju kroz svoj svakodnevni život – sve veći socijalni jaz, sve dublje krize, nedostatak socijalnih davanja dok se društveno bogatstvo uništava u ratovima za interes vrlo tankog najvišeg sloja vladajuće klase.
Došlo je vreme da imperijalizam počne da sahranjuje svoje odumrle sastavnice. Iran bi mogao da bude jedan od njegovih grobova.
Dole imperijalistička i cionistička agresija!
Smrt imperijalizmu i cionizmu!
Crvena akcija / Crvena inicijativa 