REVOLUCIONARNI PROCES U EGIPTU I POBUNE ŠIROM BLISKOG ISTOKA I SEVERNE AFRIKE

Revolucionarni proces koji se već nedeljama razvija u Egiptu, primorao je diktatora Hosnija Mubaraka da odstupi sa vlasti. Ostavka koju je Mubarak podneo 11. februara, rezultat je snage široke narodne akcije. Upravo u trenutku kada se očekivalo da će ustanak protiv režima u Egiptu da se okonča neuspehom, egipatsko radništvo je štrajkovima intenziviralo snagu ustanka. Takva situacija primorava američke i zapadnoevropske imperijaliste, Izrael, egipatsku vojsku i reakcionarne snage te zemlje da se primire i posvete proceni novonastale situacije.

Nema sumnje u to da odlazak Mubaraka, kao nosioca diktature u Egiptu, ne znači automatski i uspostavljanje novog poretka koji bi bio u skladi sa zahtevima egipatskog naroda za slobodom i pravdom. Sama činjenica da narodni ustanak nema revolucionarno vođstvo, olakšava posao reakcionarnim snagama u zemlji i van nje. U Egiptu su ostali netaknuti vojska, ozloglašeni Mubarakov doglavnik i izraelski kolaboracionista Omar Sulejman, kao i najveći deo državnog aparata starog režima. Revolucionarni proces se, međutim, nastavlja. Budućnost Egipta će se oblikovati u zavisnosti od odnosa snaga u spontanom procesu, u skladu sa stepenom učešća svesnih elemenata među političkim faktorima u zemlji.

Koalicija revolucionarne omladine (zajednička platforma omladinskih organizacija svih opozicionih političkih organizacija i orijentacija), objavila je da se revolucija nastavlja i da će oni nastaviti sa borbom dok se ne ukine vanredno stanje, politički zatvorenici ne oslobode, parlament ne raspusti i ne donese novi ustav u skladu s njihovim zahtevima.

U svakom slučaju, ovaj revolucionarni proces predstavlja značajno iskustvo i političku lekciju koja će egipatskom narodu biti dragocena za predstojeće klasne bitke. Egipat više nikada neće biti onakav kakav je bio pod Mubarakom. Danas su mogućnosti za razvoj revolucionarnih organizacija i pokretanje revolucionarnih aktivnosti u Egiptu, kao i čitavom Bliskom istoku i Severnoj Africi značajno veće nego ranije.

Na sličan način na koji je narodna pobuna u Tunisu inspirisala ustanak protiv režima u Egiptu, iskustvo revolucionarnih akcija na ulicama Kaira, Aleksandrije i drugih egipatskih gradova predstavlja inspiraciju za požar narodnih protesta koji se razbuktao po Bahreinu, Jemenu, Jordanu, Libiji, Alžiru… Postaje sve jasnije da svetska ekonomska kriza prerasta u političku krizu imperijalizma. Revolucionarni procesi i narodne pobune na Bliskom istoku i u Severnoj Africi do sada su zahvatile neke od zemalja koje su bile ključne za održavanje imperijalističkog lanca u tom delu sveta.

Razvojem i širenjem egipatske revolucije, narodne mase i proletarijat celog sveta dobijaju snažan podsticaj na organizovanje u cilju pružanja otpora pljačkaškim merama za očuvanje kapitalističkog sistema. A to je podsticaj i za dalje širenje revolucionarnog plamena.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s