POKUŠAJ ORGANIZOVANJA NOVE GRUPE OŠTEĆENIH RADNIKA/CA

PogonIz broja u broj Cika zore bavimo se prevarama koje aktuelna vlast i njeni patroni priređuju radnicama i radnicima. U okviru mera štednje na kojima insistira MMF, a zbog kojih su smanjene plate i penzije i poskupela struja, ovoga puta su se na udaru našli radnice i radnici koji su prihvatili socijalni program koji je predviđao da oni pristanu na odlazak sa radnih mesta, te odlazak u penziju kada se stekne jedan od uslova za nju – godine staža ili godine starosti.

Međutim, najnovijim merama vlasti, oko šest hiljada radnika su oštećeni, jer se najnovijim odlukama insistira na OBA uslova istovremeno, a ako dođe do nepoklapanja, dakle ako neko ima dovoljno staža, a nedovoljno godina ili obratno, penzije će biti umanjene čak za petinu! Deo ovako oštećenih bivših zaposlenih se organizovao pod imenom „Opcija 5“ i krenuo sa prikupljanjem potpisa za koje organizatori žele da upute Narodnoj skupštini. Potpisi su se prikupljali u Kragujevcu, Kraljevu, Smederevskoj Palanci, Trsteniku i Kruševcu.

Pogledajmo ovaj problem sa dve strane – pravne i političke. Prvo, strogo pravno govorivši, vlast ovde krši najmanje tri opšta pravna načela: prvo je da se primenjuju odredbe iz vremena kada se neki dogovor sklopi; drugi je da se u slučaju kolizije pravnih akata primenjuje onaj koji je povoljniji za „slabiju“ stranu; te treći da se retroaktivno prava ne mogu oduzimati. U ovom slučaju imamo bezočno kršenje načela i zakona čije sprovođenje, u nekoj idealnoj situaciji, treba država da garantuje, a ne da krši.

Sa druge strane, politički gledano, ovo je još jedan u nizu pokušaja organizovanja koji je unapred osuđen na neuspeh. Po ko zna koji puta pokušavamo da ukažemo na to da se pravda ne traži od onoga ko je nepravdu počinio, svesno i namerno, u ovom slučaju politička elita koja predstavlja kapital. Naivno je pretpostaviti da oni koji su odluku doneli nisu znali da krše svoja pravila. Naravno da su znali, ali kako se ono kod nas kaže – može im se; sve je u odnosu snaga, a klasa na vlasti preko svojih predstavnika vrlo dobro zna kakva je prednost na njenoj strani, jer je radnička klasa neorganizovana i dezorijentisana. Zatim, ono što je najvažnije i najveći problem istovremeno, to je poverenje koje sistem i njegovi predstavnici uživaju kod onih koje diskriminišu i oštećuju iz dana u dan. Neshvatljivo je da posle svih iskustava života u kapitalizmu u fazi tranzicije, radnice i radnici sa takvim poverenjem očekuju da sama politička klasa koja upravlja državom reši problem koji je napravila. Konačno, povrh svega, veliki, žuti, sistemski sindikati se i u ovom slučaju ponašaju kao produžena ruka vlasnika kapitala i države koja ih predstavlja; u ovom slučaju su ostali potpuno po strani, iako su se radnici obraćali sindikatu za pomoć.

Na kraju, kao i mnogo puta do sada, možemo izvući samo jedan zaključak: radnice i radnici moraju stvoriti svoje organizacije i ući u konkretnu i odlučnu borbu za svoja prava na život dostojan čoveka. Ovaj isti zaključak smo iznosili i kada smo pisali o prethodnim sličnim slučajevima – radnicima Autosaobraćaja, Zastava kamiona i tako dalje i tako dalje. Nije nam problem da ga iznosimo uvek, niti da ga ponovimo koliko god puta treba, jer drugog puta nema.

ŽIVELA RADNIČKA BORBA!

PROTIV NEPRAVDE KAPITALIZMA!

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s