Za produbljivanje zahteva u protestima protiv „Beograda na vodi“

Ne davimo Beograd - socijalizam gradi, kapitalizam rušiNa političkoj sceni u Srbiji, koja je, poput drugih zemalja, obolela od bezidejnosti i u potpunosti odražava krizu u kojoj se kapitalistički sistem sada nalazi, posle održanih parlamentarnih izbora koji, očekivano, nisu promenili ništa, rađa se pokret ka kome je uperena pažnja; reč je o uličnim protestima koje je pokrenula i vodi organizacija „Ne davimo Beograd“.

U apatičnoj atmosferi koja uglavnom vlada, jedna od standardnih demonstracija moći vlasnika kapitala pretvorila se u akciju poput onih koje su izvodili eskadroni smrti u Latinskoj Americi, jedan čovek je umro, a porušen je niz objekata u okviru pripremanja prostora za takozvani „Beograd na vodi“, a ta akcija je isprovocirala reakciju između 10 i 20 hiljada ljudi. Režimska propagandna mašinerija je, u poznatom maniru koji se u Srbiji prepoznaje kao ostatak devedesetih, a zapravo je karakterističan za sva buržoaska glasila, pokušala da spinuje i minimalizuje protest, što je dodatno isprovociralo deo građana da se protestima pridruže.

Ovaj protest ima ograničenje u ideološkom smislu, jer se organizatori sami ograničavaju na zaštitu zakonitosti, propuštajući priliku da se suoče sa glavnom komponentom koji izaziva problem, a to je činjenica da je interes kapitala i njegovih vlasnika iznad života, kao i to da ovo nije jedina situacija u kojoj se to može videti. Što se tiče protesta, oni su se ograničili na odgovornost države i policije, koja je nesumnjiva, ali država sa svojom policijom ionako jeste aparat za očuvanje interesa vladajuće klase, a to jesu vlasnici kapitala, a ne Vučić ili ministar policije.

Bez obzira na ideološko samoograničenje, mišljenja smo da u ovom pokretu postoji određeni potencijal, koji bi se, uz pravilnu političku liniju, dalje mogao razvijati. Prvo: praksa je pokazala da buržoaski političari ne vode politiku samostalno, već  sprovode mere koje omogućavaju kapitalu i kapitalističkoj klasi veće privilegije; drugo svaljivanje čitave odgovornosti na samo jedan režim i njegovo zaštitno lice, u ovom slučaju Vučića, znači nasesti na staru taktiku sistema – preusmeravanje odgovornosti samo na jednu stranu, dok stvarni donosioci odluka ostaju nedodirnuti.

Crvena inicijativa poziva na produbljivanje zahteva – da se otkrije u čije ime se ovakve stvari sprovode; poziva na radikalizaciju protesta, na otvorenije suprodstavljanje investitorskom nasilju i sili koja to nasilje obezbeđuje. Noćni čuvar koji je zbog ovog nasilja umro je još jedna žrtva bahatosti i silništva vlasnika kapitala, još jedna žrtva kapitalizma i njegovog nasilništva. Tom nasilništvu treba pokazati stisnutu pesnicu – odučnu i pravednu.

Rečju – šetnja nije dovoljna, performansi nisu dovoljni, a kopiranje protesta iz 1996/97. nije dobro. Dobro je tražiti pravdu, a to treba raditi svakodnevno, odlučno i čvrsto.

PROTIV NASILJA BOGATAŠA – INVESTITORA I NJIHOVIH BANDI SILEDŽIJA!

ŽIVELA BORBA ZA SOCIJALNU PRAVDU!

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s