Epilog štrajka u FCA

Drage koleginice i poštovane kolege,
posle šesnaest dana štrajka večeras je sa predsednicom Vlade Republike Srbije u Skupštini grada Kragujevca postignut dogovor o početku pregovora sa najvišim menadžmentom kompanije FCA i aktivnim učešćem same Premijerke sutra u 12 sati u Vladi RS.
Odluka štrajkačkog odbora i Skupštine samostalnog sindikata je prekid štrajka u kompaniji FCA i početak rada od 19.07.2017.god.
Ovim putem se zahvaljujem svim štrajkačima na jedinstvu i želim da Vam poručim da to jedinstvo mora da ostane i dalje između Vas kolega. Takođe, želim da Vam poručim da nema prostora za razdor između Vas jer tokom ovih šesnaest dana ste pokazali svoju snagu i veru da se za radnička prava treba i mora boriti.
Sutra kada počnete da radite od Vas očekujem da radite u skladu sa normama i pravilima koja važe u kompaniji bez izuzetaka uz najveći nivo profesionalizma i radničkog dostojanstva.

Zoran Marković

Ovo saopštenje potpisao je predsednik Štrajkačkog odbora, a mi smo ga preneli u celosti. Evo, predsednik je štrajkača obavesti u pisanoj formi, bez obraćanja, bez zbora, bez glasanja o prestanku štrajka.

Na taj način završen je, za sada, najznačajniji štrajk u novijoj istoriji jugoslovenskih zemalja. Trajao je 16 dana, kao što se to u ovoj svojevrsnoj kapitulaciji i navodi. Mnogi su već izrazili razočarenje, ali mi mislimo da ove događaje treba što je objektivnije moguće analizirati i na taj način za budućnost izvući neophodne lekcije.

Dakle, kako mi, kao kolektiv, ocenjujemo ovu situaciju? Prvo – ovaj štrajk je značajan. Njegov značaj se sastoji u tome što nije bio štrajk poput onih u GOŠI ili FAP-u gde se održavaju štrajkovi zaposlenih koji godinama nisu primili plate, godinama im nisu uplaćivani doprinosi, pa sada ljudi pokušavaju da se izbore za nešto što bi moralo da se podrazumeva; konačno, štrajk je izbio ne u fabrici koju domaća buržoazija i njeni politički predstavnici namerno ostavljaju da propadne, kradu je i uništavaju, već u fabrici koja važi za „stranu investiciju“, u fabrici kojoj domaći liberal-kompradori ne mogu proglasiti za „zastarelu“, pa ako hoćete i fabriku čije je sedište u jednoj od zemalja EU; zatim, plate u FCA su redovne, i iako su niske, položaj zaposlenih u FCA ne može se porediti sa npr. GOŠOM.

Mi smo podržavali štrajk od prvog časa; izdali smo saopštenje u kome smo poručili štrajkačima da budu oprezni, pre svega, od kapitulantstva profesionalnih sindikalaca. Neki drugovi su nam zamerili tumačeći to kao nekakvo pametovanje i pomalo arogantan stav. Nadamo se da će makar iz ovog saopštenja  koje smo preneli u celini na početku ovog teksta shvatiti na šta smo upozoravali. Naše bojazni u vezi sa tim bazirane su na poznavanju situacije. Teško je setiti se štrajka u Kragujevcu (a bilo ih je u fabrici kože „Partizan“, u tekstilnoj „22. Decembar“,“ Metal sistemima“, „Niskogradnji“ i tako dalje i tako dalje, bilo ih je sasvim dovoljno) gde rukovodioci sindikata ili štrajkačkog odbora nisu kapitulirali. To je, jednostavno, stanje u sindikatima sada.

Zato je važno da se vratimo na početak teksta, da citiramo ovaj tekst kapitulacije u kome se navodi nešto što smo svi mogli videti: JEDINSTVO štrajkača; potpuno svest o tome zašto se štrajkuje i šta se želi. To je, uz sve pobrojano u ranijem delu teksta, ipak najznačajniji korak, najveći uspeh ovog štrajka. Uprkos propagandnoj mašineriji sistema koja je radila svoj prljavi posao predstavljajući štrajkače kao razmažene nezahvalnike koji su eto, zarad nekih „uslova rada“ spremni da diskredituju poziciju Vlade Srbije koja juri za investitorima ne bi li zaposlila taj nezahvalni narod. Još je, po rečima Aleksandra Vučića taj slučaj odjeknuo do samog potpredsednika SAD. Ako je to tačno, a nije lako verovati njegovim rečima, onda je time uspeh ovog štrajka još veći.

Naravno, nikako se ne sme potcenjivati ni rezultat dosadašnjih radničkih borbi, ali se isto tako mora primetiti da je ovaj štrajk označio ulazak u sasvim novu fazu borbe i označio novu tačku obnove radničkog pokreta. To je bilo jasno od prvog časa, ali je isto tako proizvelo nešto veća očekivanja nego što su bile njegove istinske mogućnosti. Isto tako, sada, kada je ovaj štrajk ugušen iz vrha sindikata, neki će se razočarati; tih nekih može biti među štrajkačima, kao i među onima koji ne rade u FCA, ali su u ovaj štrajk gledali kao u buđenje nade.

Treba otvoreno reći: zbog dubine pada i sistematskog političkog razbijanja radničke klase i klasne svesti, ovo je tek novi početak. Ali, on ima svoj smisao, a pravi efekat će ostvariti tek ako sledeći štrajk, bio on u FCA, nekoj drugoj fabriici u Kragujevcu, Srbiji, na Balkanu, započne tačno ovde gde je ovaj završio. U tom smislu, mi želimo da skrenemo pažnju, ponovo, na ponašanje sindikalnih funkcionera. Da bi jedan štrajk bio fokusiraniji, borbeniji, radikalniji, prvo radnici samo moraju preuzeti rukovođenje njima. Ne bi bilo zgoreg, kad god je to moguće, same sindikate pročistiti od plaćenika kapitala i kapitulanata poput potpisnika ove kapitulacije i njegovih šefova.

BORBA SE NASTAVLJA!

PROTIV EKSPLOATACIJE!

ZA SOCIJALIZAM I RAVNOPRAVNOST!

ZA DRUŠTVENU PRAVDU!