Stav o Ukrajini: revolucionarni defetizam

I

Rusija je vojno napala Ukrajinu. Time je kriza koja podiže intenzitet od državnog udara protiv Janukoviča iz 2014. godine ušla u do sada nezamislivu fazu.  

Osuđujemo vojnu agresiju na suverenu zemlju. To je crvena linija koja ne sme da se prelazi i koju su svi dužni da osude. Ekspanzionizam, agresija i teritorijalno komadanje u svakom smislu najbliže zemlje nije dopustivo. 

Zločinci protiv mira treba da odgovaraju. 

II 

Oligarhija iz Kijeva, koja već osam godina vlada terorom zabranjujući komunističke i progresivne snage, sprovodi politiku dekomunizacije u čitavom tom periodu i pokušava da izazove rat. Pored ideološkog sledbeništva i kontinuiteta sa Stepanom Banderom i njegovom formacijom nacističkih kolaboracionista, oligarhija je uskraćivala elementarna manjinska prava pre svega rusko-govorećima, etnički čistila teritorije i najavljivala nova etnička čišćenja. 

Banderovci su se dokopali vlasti na potpuno trulom aparatu, uništenom korupcijom i opštom demoralizacijom. Pod njihovom upravom, ovaj proces je ubrzan u uslovima terora i Ukrajina je za osam godina spala sa 47 na 40 miliona stanovnika. 

Teroristička oligarhija sponzorisana od NATO-a jeste neprijatelj ukrajinskih masa i treba je rušiti svim sredstvima. Vojne snage Kijeva ne pružaju otpor osvajaču, ali zato pucaju u svoje građane koji pokušavaju da pobegnu iz glavnog grada. 

Pod upravom oligarhije, sa sponzorstvom Zapada, ukrajinska vojska je u potpunom rasulu za manje od 24 sata, a država je praktično prestala da postoji. 

III 

Našu podršku u ovom ratu imaju dezerteri iz ukrajinske vojske i demonstranti protiv rata u Rusiji, kao i najveći deo ukrajinskih građanki i građana koji tvrde da ovaj rat nije njihov.  

Mišljenja smo da obični, radni ljudi, osiromašeni, obespravljeni treba da odbiju ulogu topovskog mesa i žrtve i ujedinjeni u borbi svako protiv svoje vlasti zaustave ovu štetnu, zlikovačku avanturu velikih sila i pronacističkih avanturista iz Ukrajine. 

U ovoj situaciji potreban je novi revolucionarni defetizam. U ovom ratu nema pozitivne strane. Podrška bilo kojoj od zaraćenih strana jeste priklanjanje jednom od dva nacionalizma ili jednom od dva tabora hegemona – SAD ili Rusije. 

IV  

EU je tokom ove kriza sebi zabila poslednji ekser u mrtvački kovčeg. Nemoćna da se suprotstavi interesima SAD, čiji ekonomski interesi nisu usklađeni sa interesima najvećih zemalja EU, Francuskom i Nemačkom, razjedinjena, prebirokratizovana i politički nemoćna da promeni bilo šta postaje svakim danom sve manje politički bitna. 

Dole imperijalna politika Rusije! 

Dole banderovska hunta iz Kijeva! 

Za novi savez socijalističkih sovjeta! 

Zatvoreno za komentare.

Create a website or blog at WordPress.com

Gore ↑

%d bloggers like this: