I
Rusija je vojno napala Ukrajinu. Time je kriza koja podiže intenzitet od državnog udara protiv Janukoviča iz 2014. godine ušla u do sada nezamislivu fazu.
Osuđujemo vojnu agresiju na suverenu zemlju. To je crvena linija koja ne sme da se prelazi i koju su svi dužni da osude. Ekspanzionizam, agresija i teritorijalno komadanje u svakom smislu najbliže zemlje nije dopustivo.
Zločinci protiv mira treba da odgovaraju.
II
Oligarhija iz Kijeva, koja već osam godina vlada terorom zabranjujući komunističke i progresivne snage, sprovodi politiku dekomunizacije u čitavom tom periodu i pokušava da izazove rat. Pored ideološkog sledbeništva i kontinuiteta sa Stepanom Banderom i njegovom formacijom nacističkih kolaboracionista, oligarhija je uskraćivala elementarna manjinska prava pre svega rusko-govorećima, etnički čistila teritorije i najavljivala nova etnička čišćenja.
Banderovci su se dokopali vlasti na potpuno trulom aparatu, uništenom korupcijom i opštom demoralizacijom. Pod njihovom upravom, ovaj proces je ubrzan u uslovima terora i Ukrajina je za osam godina spala sa 47 na 40 miliona stanovnika.
Teroristička oligarhija sponzorisana od NATO-a jeste neprijatelj ukrajinskih masa i treba je rušiti svim sredstvima. Vojne snage Kijeva ne pružaju otpor osvajaču, ali zato pucaju u svoje građane koji pokušavaju da pobegnu iz glavnog grada.
Pod upravom oligarhije, sa sponzorstvom Zapada, ukrajinska vojska je u potpunom rasulu za manje od 24 sata, a država je praktično prestala da postoji.
III
Našu podršku u ovom ratu imaju dezerteri iz ukrajinske vojske i demonstranti protiv rata u Rusiji, kao i najveći deo ukrajinskih građanki i građana koji tvrde da ovaj rat nije njihov.
Mišljenja smo da obični, radni ljudi, osiromašeni, obespravljeni treba da odbiju ulogu topovskog mesa i žrtve i ujedinjeni u borbi svako protiv svoje vlasti zaustave ovu štetnu, zlikovačku avanturu velikih sila i pronacističkih avanturista iz Ukrajine.
U ovoj situaciji potreban je novi revolucionarni defetizam. U ovom ratu nema pozitivne strane. Podrška bilo kojoj od zaraćenih strana jeste priklanjanje jednom od dva nacionalizma ili jednom od dva tabora hegemona – SAD ili Rusije.
IV
EU je tokom ove kriza sebi zabila poslednji ekser u mrtvački kovčeg. Nemoćna da se suprotstavi interesima SAD, čiji ekonomski interesi nisu usklađeni sa interesima najvećih zemalja EU, Francuskom i Nemačkom, razjedinjena, prebirokratizovana i politički nemoćna da promeni bilo šta postaje svakim danom sve manje politički bitna.
V
Dole imperijalna politika Rusije!
Dole banderovska hunta iz Kijeva!
Za novi savez socijalističkih sovjeta!
