Teror doseljenika na Zapadnoj obali: Od sezonskih napada do organizovanog svakodnevnog zločina

Tajsir Haled, Šef Narodnog biroa za odbranu zemlje – PLO

18/8/2026

Terorizam izraelskih kolonizatora na Zapadnoj obali doživljava neviđenu eskalaciju koja je prešla sve crvene linije, evoluirajući od sporadičnih sezonskih napada u organizovani svakodnevni kriminal usmeren direktno na nametanje nove realnosti kroz prisilno raseljavanje palestinskih zajednica i širenje naselja. Tempo ovih napada je duboko alarmantan, dostigavši broj od 95 napada koje su izvršili doseljenici na Zapadnoj obali samo u protekloj nedelji. Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) je, sa svoje strane, dokumentovala više od 1300 napada doseljenika od početka 2026. godine, brzinom većom od šest napada dnevno. Izraelske i organizacije UN za ljudska prava takođe su zabeležile približno 5375 napada koje su izvršili doseljenici od 7. oktobra, pre tri godine, nakon čega su žrtve ubijene ili povređene, a imovina uništena. Ovi napadi se dešavaju pod direktnom zaštitom okupacione vojske, koja pruža bezbednost napadačima i, u većini slučajeva, interveniše da bi kaznila žrtve umesto da uhapsi koloniste, koji izvršavaju neviđene akte terora nad palestinskim građanima.

Prema dokumentovanim podacima, više od 1044 Palestinaca na Zapadnoj obali, uključujući Istočni Jerusalim, ubijeno je od strane okupacionih snaga i doseljenika između 7. oktobra 2023. i avgusta 2026. godine, prema podacima koje su objavila zvanična palestinska tela i Kancelarija Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Među njima je bilo 213 dece (206 dečaka i sedam devojčica), oko 20 žena i najmanje sedam osoba sa invaliditetom. Više od 6250 Palestinaca zadobilo je povrede različite težine tokom kontinuiranih racija i napada u više regiona. Prema podacima palestinskog Ministarstva zdravlja, 87 Palestinaca je ubijeno od strane okupacionih snaga i doseljenika na Zapadnoj obali od početka 2026. do kraja jula, uključujući 21 ubijenog vatrenim oružjem od strane doseljenika.

Zvanični palestinski i međunarodni izveštaji takođe ukazuju da su od početka tekuće godine doseljenici namerno zapalili imovinu, polja i kuće na Zapadnoj obali u skoro 500 navrata. Većina ovih incidenata dogodila se u gradovima Kusra, Avarta i Džalud u guberniji Nablus, i Turmusaja, Sindžil i El-Mugajir u okrugu Ramala i El-Bire, pogađajući hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta, kao i industrijske i komercijalne objekte i kuće.

Terorizam doseljenika više nije prolazno stanje ili izolovana pojava odvojena od kompletnog političkog, pravnog i bezbednosnog sistema u kojem učestvuju i pržaju zaštitu i izvršna, zakonodavna i sudska vlast. To je sistem koji kontrolišu ministri, članovi Kneseta i drugi u pravosuđu i policiji. To je terorizam koji finansira Becalel Smotrič, naoružava Itamar Ben-Gvir, podstiče Izrael Kac, štiti okupaciona vojska, a sponzoriše Benjamin Netanjahu.

Benjamin Netanjahu ovde igra ulogu diplomatskog „amortizera“ pred Vašingtonom i Briselom opisujući ove doseljenike kao marginalne i neposlušne pojedince i tvrdeći da ih država ne podržava i da su njihova dela samo društveni prekršaji koji imaju za cilj da omoguće međunarodne sankcije. Netanjahu je više puta opisao nasilne doseljenike kao „ekstremnu manjinu“ koja ne predstavlja širu zajednicu doseljenika. U nekoliko navrata je odbio da klasifikuje grupe poput „Hiltop Youth“ i „Price Tag“ kao terorističke organizacije, radije ih opisujući kao anarhiste koji pokušavaju da sprovode zakon svojim rukama. Njihove postupke je okarakterisao kao pojedinačne akte nereda i, u nekoliko navrata, optužio je zvaničnike ili ministre koji su pokrenuli pitanje „nasilja doseljenika“ da narušavaju ugled Izraela. On ih opisuje kao „marginalce, one koji su napustili školu i nisu deo organizovanog tkiva naselja“. Netanjahu nastoji da odvoji delovanje ovih grupa od zvanične vladine politike ili od lidera naselja bliskih njegovoj vladajućoj koaliciji i nastoji da ih socijalno i pravno podvede pod definiciju „mladih u riziku“, tretirajući ih kao humanitarne i socijalne slučajeve koji pate od raspada porodice, napuštanja škole i poremećaja u ponašanju, umesto da ih prepozna kao ideološku organizaciju vođenu ekstremističkom ideologijom naseljavanja. On je opravdao dodelu značajnih budžeta njima od strane ministarstava kao što su socijalna zaštita, obrazovanje i poslove naseljavanja – na primer, budžete koji ih podržavaju u pastoralnim naseljima ili otvaranje škola namenjenih njihovoj integraciji, poput škole otvorene u naselju Beit El – kao zvanične „programe rehabilitacije i obuzdavanja“, a ne kao podršku ekstremistima.

Ekstremistički ministri u njegovoj vladi, među kojima su najvažniji ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben-Gvir i ministar finansija Becalel Smotrič, razlikuju se od Netanjahua i odbacuju karakterizaciju aktivista „Hilltop Youth“ i „Price Tag“ i nasilnih doseljenika kao marginalnih ili „odmetnutih“ grupa. Umesto toga, oni im otvoreno pružaju političku, pravnu i finansijsku podršku kroz nekoliko kanala. Ben-Gvir i Smotrič odbacuju termin „nasilje doseljenika“ i smatraju pokretanje tog pitanja „levičarskom i međunarodnom zaverom“ za defamaciju cionizma. Ovi ministri karakterišu terorističke prakse koje potiču iz pastoralnih uporišta kao „pionirske činove odbrane domovine“ od palestinske ekspanzije. Izrael Kac, ministar odbrane, takođe ne okleva da pruži zaštitu i nekažnjivost ovim teroristima. Otkazao je sve administrativne naloge za pritvor protiv ekstremističkih doseljenika i naredio njihovo puštanje na slobodu, a nedavno je prebacio odgovornost za ove doseljenike, i doseljenike uopšte, na Ben-Gvirovu policiju.

U izraelskom Knesetu, članovi i savetnici krajnje desničarskih partija ne oklevaju da se lično pojave na sudu kako bi podržali članove „Hilltop Youth“ i „Price Tag“ koje je uhapsio Šin Bet. Među najistaknutijim Netanjahuovim saveznicima u Knesetu je Limor Son Har-Meleh iz stranke Otzma Yehudit, koja se smatra „duhovnom majkom“ za Hilltop Youth. Ona redovno ide na sud da brani pritvorenike optužene za terorizam i nasilje nad Palestincima i opisala je terorističkog naseljenika Amirama Ben-Ulijela, osuđenog za podmetanje požara 2015. godine u kojem je ubijena porodica Davabšeh u selu Duma, kao „pravednog sveca“ koga treba podržati. Zvi Sukot iz Religiozne cionističke partije, član Kneseta i bivši aktivista u grupama Hilltop Youth, koristi svoj parlamentarni imunitet da posećuje naselje i sprečava vojsku i policiju da ih evakuišu, i vodi medijske kampanje za rehabilitaciju njihovog imidža i prikazivanje kao pionira. Jicak Krojzer iz Otzma Yehudit, predsednik frakcije stranke u Knesetu, predvodi zakonodavne napore za obezbeđivanje pravnog imuniteta za doseljenike i pružanje finansijske i pravne podrške porodicama optuženih za zločine nacionalističkog karaktera. Almog Koen iz Otzma Yehudit koristi svoju političku retoriku da brani pravo doseljenika da koriste oružanu silu protiv Palestinaca na Zapadnoj obali, tvrdeći da svaki pokušaj da se oni obuzdaju slabi bezbednosnu situaciju Izraela.

Ovi ministri i članovi Kneseta u Netanijahuovom vladajućem taboru prikazuju ove teroriste kao pionire i „nove pionire“ („nove haluce“), kao suštinsku komponentu ideološkog narativa koji promovišu kako bi ponovo stvorili sliku „mladosti sa brda“ i nasilnih doseljenika po ugledu na „prve pionire“ koji su osnovali prve kibuce i jevrejske zajednice pre 1948. godine. Oni smatraju da je ono što ovi mladići rade na brdima Zapadne obale direktan nastavak istog cionističkog projekta. Opisivanje njih kao pionira daje nacionalni plašt legitimiteta aktima zauzimanja i kontrole nad palestinskom zemljom, brdima i pastoralnim farmama. Smotrič je javno rekao da su „radnici na doseljeničkim farmama i doseljenički pioniri neosvojiva tvrđava Izraela“. Kada Šin Bet ili opozicione ličnosti opisuju ove mlade ljude kao „odmetnike“ ili „terorističke bande“, ekstremistički ministri i članovi Kneseta umesto toga ih opisuju kao „pionirske grupe koje žrtvuju svoje udobne živote da bi zaštitile domovinu“. Stoga, napadi doseljenika i paljenje imovine prestaju da se predstavljaju kao krivična dela i umesto toga se izraelskoj desničarskoj javnosti prikazuju kao „neophodna cena koju plaćaju pioniri na frontu naseljavanja“ da bi utvrdili činjenice na terenu.

Izraelski pravosudni sistem takođe pruža sigurno utočište i sudsku zaštitu članovima ekstremističkih doseljeničkih grupa. To se ogleda u veoma niskoj stopi sudskih gonjenja i jasnoj pristrasnosti u presudama u poređenju sa tretmanom Palestinaca. Sistem se bavi napadima doseljenika i organizacije Hilltop Youth putem organizacionih i sudskih mehanizama koje neki opisuju kao politiku „vrtećih vrata“, što uključuje smanjenje kazni, brzo puštanje na slobodu i samo simboličan kućni pritvor. U ogromnoj većini slučajeva, izraelski sudovi pribegavaju ranom puštanju na slobodu doseljenika optuženih za oružane napade ili paljenje palestinske imovine, zamenjujući pritvor „kućnim pritvorom“, kao što se dogodilo sa osumnjičenima za napade u gradovima Burka i Huvara. Sudovi odbijaju da klasifikuju dela ovih grupa kao „terorističke akte“. Umesto toga, zločini se preklasifikuju u „nerede“, „zemljišne sporove“ ili „nacionalistički motivisane sukobe“. Slučajevi se takođe odbacuju zbog „nedostatka dokaza“. Izraelske i međunarodne organizacije za ljudska prava, poput Yesh Din and B’Tselem, dokumentovale su da je više od 90% istražnih dosijea koje je policija otvorila u vezi sa napadima doseljenika zatvoreno bez optužnice, te da je „počinilac nepoznat“ ili da nema „dovoljno dokaza“. U praksi, sudovi se pridržavaju političkih odluka koje je doneo ministar odbrane Izrael Kac i nedavno imenovani bezbednosni lideri, poput šefa Šin Beta Davida Zinija, pozivajući na potpuno zamrzavanje i obustavljanje izdavanja administrativnih naloga za pritvor protiv doseljenika i na uzdržavanje od produženja pritvora pojedinaca koje terenske bezbednosne agencije opisuju kao opasne. Istovremeno, isti izraelski sudovi svakodnevno odobravaju desetine administrativnih naloga za pritvor protiv Palestinaca, bez suđenja i na osnovu tajnih dosijea.

Terorističke prakse nisu ograničene samo na terorističke grupe „Hilltop Youth“ i „Price Tag“. One su se proširile nakon 7. oktobra, pre tri godine, i uključile rezerviste koji su uključeni u takozvane „Regionalne odbrambene bataljone“ (Hagmar). Odnos između terorističkih grupa kao što su „Hilltop Youth“ i „Price Tag“ i ovih bataljona predstavlja opasnu transformaciju, jer su ovi bataljoni postali zvanično pokriće koje omogućava terorističkim elementima da sprovode nasilje pod državnim sponzorstvom. Posle 7. oktobra, više od 5500 doseljenika je regrutovano u Regionalne odbrambene bataljone kao rezerviste kako bi „zaštitili svoja naselja“. Desetine članova organizacije „Hilltop Youth“ i grupa koje su bezbednosne agencije, poput Šin Beta, klasifikovale kao elemente „nacionalističkog terorizma“, integrisane su u ove jedinice, dajući im zvanične uniforme i zakonska ovlašćenja. Ovi bataljoni su ekstremističkim doseljenicima obezbedili automatsko oružje koje je izdala vojska, vojna vozila, komunikacionu opremu i dronove. Ovo oružje je direktno korišćeno u napadima na palestinska sela i proizvođače maslina. Članovi ovih bataljona poseduju vojna ovlašćenja da nametnu „zatvorene vojne zone“ i pritvore civile. U tom smislu, izraelske i međunarodne organizacije za ljudska prava, poput B’Tselem i „Breaking the silence“, dokumentovale su slučajeve u kojima su ovi bataljoni štitili doseljenike dok su palili imovinu, pa čak i aktivno učestvovali u napadima dok su nosili vojne uniforme. Međunarodni izveštaji o bezbednosti i mediji, uključujući Guardian i Financial Times, opisali su ovaj sistem kao stvaranje „naoružanih milicija naseljenika u redovima same izraelske vojske“, vođenih ideologijom proterivanja Palestinaca i kontrole Područja C. Ova integracija je stvorila unutrašnju krizu: vojnici doseljenici primaju naređenja od svojih ideoloških vođa i ekstremističkih ministara poput Smotriča i Ben-Gvira, a ne od više vojne komande, što dovodi do nemarnosti takozvanih agencija za sprovođenje zakona i policije u njihovom gonjenju.

Država takođe ne uskraćuje novac ovim teroristima. Ministri krajnje desnice u izraelskoj vladi, posebno Becalel Smotrič, ministar finansija, i Orit Strok, ministar za naseljavanje, koriste državne budžete da ubrizgavaju milijarde šekela, direktno i indirektno, u legitimizaciju pastoralnih uporišta i podršku terorističkim grupama. Ovi budžeti i njihovi kanali uključuju dnevna izdvajanja za „omladinu u riziku“. Procureli zvanični dokumenti iz Ministarstva za naseljavanje otkrili su direktno dnevno finansiranje od 50 šekela za svakog naseljenika povezanog sa grupama Hilltop Youth ili koji boravi u neovlašćenim pastoralnim naseljima, za pokrivanje troškova hrane i odeće. Postoji i „obrazovni“ plan nege, čiji je ukupni trošak 120 miliona šekela (napomena: 1:3,5 je odnos evro – šekel). Vladin program, u koji su uključena ministarstva obrazovanja, socijalne zaštite i naseljavanja, koristi se kao zvanično finansijsko pokriće za smeštanje ekstremista u neovlašćenim naseljima umesto njihovog krivičnog gonjenja. Ovo je pored infrastrukture i legalizacije pastoralnih naselja, za šta je budžetom za 2026. godinu izdvojeno približno 2,7 milijardi šekela za razvoj ilegalnih naselja. Od ovog budžeta, 338 miliona šekela je izdvojeno za razvoj infrastrukture i obezbeđivanje i učvršćivanje 36 ilegalnih naselja i pastoralnih farmi kojima upravlja Hilltop Youth, ubrzavajući proces regulisanja njihovog statusa i pretvaranja u priznata naselja. Pored toga, postoji finansiranje za bezbednost i opremu: Ministarstvo za naseljavanje obezbeđuje godišnja izdvajanja koja prelaze 75 miliona šekela za bezbednosnu opremu, kamere za nadzor i dronove. Ministarski kabinet za bezbednost, u koordinaciji sa Smotričem, takođe je odobrio veliki budžet od 1,3 milijarde šekela za uspostavljanje i rehabilitaciju između 34 i 61 novih naselja i isturenih položaja na Zapadnoj obali, kao i dodatni budžet koji prelazi milijardu šekela za izgradnju novih puteva koji povezuju izolovane pastoralne isturene položaje sa većim naseljima, dajući ekstremističkim grupama veću geografsku dubinu i slobodu kretanja. Ova sredstva se usmeravaju kroz više vladinih tela, kao što su Odeljenje za naseljavanje i regionalni saveti za naseljavanje na Zapadnoj obali, kako bi se prikrilo i otežalo međunarodnim nadzornim telima da prate pravi obim vladinih troškova za ove grupe.

Pitanje nakon svega ovoga je: Da li postoji nada da bi promena vlade u Izraelu nakon sledećih izbora za Kneset mogla da zaustavi ovaj terorizam? Procene ukazuju da je oslanjanje na sledeće izraelske izbore da donesu promenu sposobnu da zaustavi terorizam doseljenika slabo i nerealno, iz nekoliko strukturnih razloga vezanih za izraelsko društvo i izraelski politički sistem. Ako Likud i njegovi ekstremistički saveznici, Smotrič i Ben-Gvir, izgube, promena može uključivati samo obuzdavanje nekih provokativnih manifestacija ovih terorističkih praksi kako bi se apsorbovao međunarodni pritisak, dok će se politika konfiskacije zemljišta i izgradnje naselja nastaviti, kao što je to bio slučaj i pod prethodnim vladama. Sledeći izbori mogu promeniti lica – poput odsustva Ben-Gvira ili Smotriča sa neposredne političke scene – ali neće promeniti strukturnu politiku okupacije. Stoga, prava nada za zaustavljanje ovog terorizma ne zavisi od izraelskih glasačkih kutija, već od postojanosti naroda na terenu, aktiviranja narodnog otpora i povećanja međunarodnih i ekonomskih troškova okupacije.

Shodno tome, nema alternative suočavanju sa ovim terorizmom posebno, i politikom okupacione države uopšte, osim kroz istinsko palestinsko preispitivanje toka odnosa sa ovom državom. To zahteva obnovu odnosa sa Izraelom na osnovu toga da je on kolonijalna okupaciona država i država diskriminacije, aparthejda i etničkog čišćenja; počevši od povlačenja iz njega, počevši od prekida bezbednosne koordinacije, zatim suspenzije njegovog priznanja dok ne prizna Državu Palestinu na granicama od 4. juna 1967. godine, i konačno okončanja sprovođenja Pariskog ekonomskog protokola i kretanja ka sveobuhvatnom bojkotu sve izraelske robe za koju postoji palestinska, arapska ili strana alternativa, uključujući, naravno, proizvode iz naselja. Ovo mora biti praćeno obezbeđivanjem svih uslova za narodni otpor okupaciji, što vodi do sveobuhvatne nacionalne građanske neposlušnosti. Ovo je najodrživiji kurs, a to su odluke nacionalnog konsenzusa koje se moraju poštovati i usvojiti kao osnova za nacionalni plan za suočavanje sa okupacijom.