„Ahilov štit“ je štit rata i kapitala

Donosimo prevod teksta grčke organizacije Komunističko oslobođenje.

Vlada [grčke desničarske stranke] Nove demokratije potpisala je sporazum sa Izraelom o „Ahilovom štitu“, programu naoružanja vrednom približno 3 milijarde evra za stvaranje „odbrambenog“ sistema, proslavljajući još jedan „veliki nacionalni uspeh“. Tri milijarde evra za rakete i sisteme naoružanja, u vreme kada radnici i mladi plaćaju cenu visokih troškova života, bolnice i javno obrazovanje se urušavaju, a stanovanje postaje nedostižan san. Ovo izuzetno skupo oružje pokazalo se gotovo beskorisnim u savremenim uslovima ratovanja, sa manjom efikasnošću od masovne upotrebe veoma jeftinih dronova.

Iza velikih reči o „nacionalnoj bezbednosti“, međutim, krije se veoma specifična politika: Grčka se naoružava, postaje sve više militarizovana i produbljuje svoje učešće u vojnim rivalstvima. Ovo nije samo još jedna kupovina oružja. „Ahilov štit“ se odnosi na širi strateški izbor grčke države i kapitala: više priprema za rat, bliže saradnje sa NATO-om/SAD, dublja vojna saradnja sa Izraelom i težnja ka unapređenoj ulozi u konkurenciji za Istočni Mediteran.

I upravo zato se mora podići uzbuna. Izbor Izraela kao strateškog partnera nije slučajan. Grčka vlada, vojni establišment i vodeći mediji predstavljaju Izrael kao model vojne moći i stalne ratne spremnosti. Izrael danas predstavlja model fundamentalnog trenda savremenog kapitalizma: društva stalne vojne pripreme, nadzora i kontrole u ​​ime „bezbednosti“, militarizacije i fašizacije društvenog života. Grčka ne kupuje samo izraelsko oružje. Grčka država takođe „kupuje“ i usvaja model. A ovaj model je duboko reakcionarni. Jer iza „inovacija“ i „odbrambene tehnologije“ stoji genocid u Gazi, okupacija i aparthejd na Zapadnoj obali, mučenje i etničko čišćenje. To je ono čemu se dive. To je ono što žele da repliciraju. I to je model koji ne želimo da uvezemo u Grčku.

Želimo da ga preokrenemo.

Nećemo platiti za „nacionalnu bezbednost“ kapitala

Istovremeno kada vlada traži od radnika da „budu strpljivi“, milijarde se pronalaze za sisteme naoružanja. Ovo je pravo lice „ratne ekonomije“. Postoji novac. On jednostavno nije za društvo. On je za fregate, borbene avione, rakete i „Šildove“. Vlada kaže da je oružje neophodno za „bezbednost zemlje“. Ali čija je to zemlja? Zemlja radnika koji ne mogu da priušte kiriju? Mladih ljudi koji rade za mizerne plate? Pacijenata koji mesecima čekaju na lekarski pregled? Ili zemlja brodovlasnika, energetskih korporacija i poslovnih interesa koji traže geopolitičko unapređenje grčkog kapitalizma?

Vladina „nacionalna bezbednost“ je bezbednost interesa grčkog kapitala.

„Ahilov štit“ je takođe deo grčko-turskog rivalstva. Vlada predstavlja kupovinu oružja i svoj strateški odnos sa Izraelom kao neophodan odgovor Turskoj. Ona nastoji da prikaže Grčku kao „branioca“ od navodno stalno agresivne Turske. To je ista logika koja se koristi decenijama: „Turska nam preti – zato se moramo naoružati.“ I tako jedno gomilanje naoružanja donosi drugo. Jedna vojska je jača jer je druga jača. Jedna buržoazija priziva pretnju koju predstavlja druga. A radnici plaćaju račun.

Turska buržoazija ima svoje interese i agresivne ambicije. Međutim, to ne pretvara izbore grčke vlade i vojske u „odbrambene“ po prirodi. Grčko-tursko rivalstvo je takmičenje između dve buržoaske klase i dve države za geopolitičku moć, energetske rute, pomorske zone, tržišta i regionalni uticaj. Grčka vlada ne može da se predstavi kao „miroljubiva“ dok produbljuje vojnu saradnju sa izraelskom državom. „Ahilov štit“ je deo ovog odnosa. Kao i učešće Grčke u širim planovima SAD, NATO-a i EU.

Grčka nije posmatrač ratova. Ona je aktivni deo mreže koja vodi rat. Zato su sistemi Patriot raspoređeni u Saudijskoj Arabiji, kako bi zaštitili naftna postrojenja njenog podjednako ubilačkog princa. Zato su fregate raspoređene u Crvenom moru, kako bi zaštitile vlasnike brodova i njihov profit. Sve je to koštalo mnogo više milijardi, koje smo mi, radnici, platili kroz poreze, dugove i pljačku društvenih dobara.

Neprijatelj radnika u Grčkoj i Turskoj stoga nije sa druge strane Egeja. On je iznad njih, unutar njihovih sopstvenih društava: kapitala, njegovih vlada i njihovih ratnih planova. Radnička klasa nema šta da dobije od ove trke u naoružanju. Nećemo prihvatiti da radnici plaćaju za naoružavanje grčke buržoazije kako bi ona mogla da postane „jača“ u svojoj konkurenciji sa Turskom.

I ovde leži ključna odgovornost grčke levice, jer delovi nje nisu u stanju da odgovore na ovu stvarnost. U različitim verzijama, oni reprodukuju osnovno jezgro dominantnog nacionalističkog narativa: Turska je stalna pretnja, Grčka je stalno u defanzivnom položaju, grčki zahtevi su očigledno opravdani i stoga je naoružavanje neophodno.

Ova logika može biti prikrivena „antiimperijalističkim“ rečnikom, ali i dalje vodi do istog zaključka: Grčka se mora naoružati protiv Turske. Ne može postojati antiratna i internacionalistička levica koja reprodukuje isti osnovni narativ kao grčka država. Nemoguće je osuditi troškove naoružanja uopšte, a istovremeno smatrati grčke troškove naoružanja „neophodnim“ zato što Turska postoji. Nemoguće je osuditi nacionalizam kada se tiče drugih i nazvati ga „odbranom“ kada se tiče naše sopstvene buržoazije.

Sa narodima, ne sa buržoaskim klasama!

Levica ne postoji da bi objasnila zašto je grčka buržoazija „desna“. Ona postoji da bi organizovala radničku klasu protiv sopstvene buržoazije. Radnička klasa Grčke nema nikakav interes za geopolitičko unapređenje grčkog kapitalizma. Niti radnička klasa Turske ima ikakav interes za geopolitičko unapređenje turskog kapitalizma.

Nećemo postati navijači i navijačice „jake Grčke“.

Odgovor na pripreme za rat ne može biti još jedan vojni savez. Odgovor je internacionalistička radnička borba. Naš sopstveni „Štit“ je zajednička borba radnika Grčke i Turske protiv troškova naoružanja i rata.

Protiv grčko-izraelske osovine, suprotstavljamo se kroz internacionalističku solidarnost sa Palestinom.

Otkazivanje vojnih sporazuma, kraj vojne saradnje, nikakvo olakšavanje za državu Izrael.

Protiv troškova naoružanja, zahtevamo drastično smanjenje vojnih rashoda.

Protiv NATO-a, vojnih baza i imperijalističkih planova, borimo se za povlačenje iz mehanizama rata.

Nećemo plaćati njihovo „nacionalno unapređenje“.

Nećemo prihvatiti smanjenje socijalnih rashoda da bismo kupili oružje.

Nećemo prihvatiti da se Grčka pretvori u ratnu mašineriju.

Novac za društvene potrebe – ne za naoružavanje!

Sa narodima Grčke, Turske, Palestine i čitavog regiona – ne sa državama, vojskama i interesima kapitala!

Naša perspektiva nije „jaka Grčka“ u okviru kapitalističke i imperijalističke konkurencije. Naša perspektiva je rušenje rata, nacionalizma i kapitalizma.

Komunističko oslobođenje