Vlada Republike Srbije je usvojila i prosledila Narodnoj Skupštini Republike Srbije Zakon o radu i Zakon o PIO, na čemu su već skoro dve godine radili razni eksponenti uključeni u neoliberalnu ofanzivu protiv osnovnih prava i sigurnosti običnih ljudi za račun kapitala. Usvajanje ovog predloga označio je novi propagandni talas protiv otpora ovim zakonima koji će imati duboke i dalekosežne posledice.
Iako sindikalni protest još nije valjano ni počeo, premijer, u svom poznatom patetičarskom maniru ispaljuje floskule i drvlje i kamenje. Nema pregovora, kaže on odlučno, a dodaje da može uvek da se razgovara, ali više nema o čemu da se pregovara! Zamislite to, predstavnici protesta svrate na kaficu kod ljubaznog premijerskog domaćina, ali je to razgovor bez obaveza… Na kraju, kao i obično, boreći se sa knedlom u grlu i skrušeno pognute glave, te raširenih ruku, on nam poručuje da možemo da ga spalimo, ali da neće odstupiti ni za jotu.
Za to vreme učesnici prvih protesta protiv Zakona o radu u Beogradu bivaju fizički napadani od združenih snaga oklopnika iz interventne policije i falangi iz Vladinog pokreta lažnih socijalista ministra Vulina, koji je i sam aktivni učesnik propagandne akcije povodom ovog zakona.
Sledeća tačku u ovoj cirkuskoj predstavi ima Maja Gojković, predsednica tela koje treba da ovaj predlog pretvori u zakon. Ona ističe pozitivne strane, tj. ono što propaganda hoće da nam predstavi kao pozitivne strane ovog zakona; a to je otprilike jedna stvar: obračun za platu postaje menica. Znači, oni koji ne budu otpušteni, imaće priliku da svoju verovatno umanjenu platu i prime. I ona se, poput premijera osvrće na činjenicu da je više od tri stotine pedeset hiljada radnih mesta ukinuto, i to u privatnom sektoru. Dakle, to će biti ispravljeno tako što će gašenje radnih mesta biti olakšano i u javnom sektoru.
Kao pravi uvod u suštinu onoga za šta su namenjeni ovi zakoni, ali i pravi uvod u propagandnu cirkusijadu poslužila je ostavka Lazara Krstića, koju je on obrazložio Vučićevim protivljenjem da se odmah otpusti više od sto šezdeset hiljada zaposlenih, da se ostalima plate smanje za petnaest odsto, a penzije za dvadeset do dvadeset pet odsto. Na konferenciji za novinare samo jedno je ispalo sigurno: da je, za sada, samo meko premijersko srce donekle odložilo ove drakonske mere. Ali, otpuštanja će biti, samo ne znamo broj, a i plate i penzije će biti smanjene, samo ne znamo koliko.
Još jedna tačka u ovoj loše režiranoj propagandnoj predstavi je lokalna predstavnica Američke privredne komore u Beogradu. Ona je tu da pohvali novi zakon u delovima koji pogoduju takozvanim investitorima, istovremeno otkrivajući ko je jedina strana kojoj, u stvari, odgovara ovaj zakon i koga on štiti. U propagandi koju režim vodi kaže se da ovaj zakon štiti radnike. Što se nas tiče, to je jedna reketaška zaštita, u klasičnom kriminalnom stilu.
Pored ovoga, još jedan propagandni trik je tvrdnja da, ukoliko se ne usvoje ovi zakoni, kako oni kažu „nećemo preživeti“. Sada ostaje da se vidi kako ćemo to preživeti kada većina zaposlenih koji rade za dvesta evra mesečno ostanu i bez toga, a zauzvrat dobiju povećanje računa za ionako skupu struju od trideset odsto, ili penzioneri, ili nezaposleni, kojima se na ovaj način smanjuju ionako minimalne šanse da dođu do posla, zbog povećanja broja godina potrebnih za odlazak u penziju.
Po našem mišljenju, jedini način da se ugroženi i siromašni slojevi zaštite je da se bore. Da izađu na ulice, ispred zgrada Vlade i Skupštine i spreče ovaj zločin protiv najširih slojeva stanovništva Srbije.
ŽIVELO BORBENO JEDINSTVO RADNIKA I NEZAPOSLENIH!
NEKA KAPITALISTI PLATE KRIZU KAPITALIZMA!
Crvena akcija / Crvena inicijativa 
Ostavite odgovor