O CRNOJ GORI U NATO

Početkom decembra 2015. godine ministri inostranih poslova zemalja NATO uputili su poziv Crnoj Gori da otpočne sa pristupnim pregovorima u ovaj vojni pakt. Zbog toga što je ova tema kontroverzna u Crnoj Gori i zato što se nezanemarljiv broj njenih stanovnika protivi ulasku u ovu organizaciju, ovo pitanje neće biti postavljeno na referendumu, nego će činovnici režima biti u prilici da donesu odluku tolikog značaja bez narodnog izjašnjavanja. Tako režim Mila Đukanovića i NATO doživljavaju „demokratski svet”.

O Milu Đukanoviću konvertitu, koji je u prvom delu svoje političke karijere bio Miloševićev podrepaš i saveznik, a kada je Miloševićeva pozicija oslabila, postao njegov protivnik, ne treba trošiti mnogo reči, uostalom, nije on tema saopštenja. Međutim, ne sme se zaboraviti pljačka narodne imovine, kriminal i šverc koji je stvorio vladajuću političku i privrednu elitu u Crnoj Gori, kao ni izrazito ratnohuškačka pozicija u prvoj polovini devedesetih. Zašto o ovome govorimo? Zato što je jedan od osnovnih argumenata pristupanja Crne Gore Severnoatlantskom paktu upravo trajno rešavanje onoga što taj režim naziva velikosrpskom destabilizacijom i mešanjem u unutrašnje stvari Crne Gore. Ironije sudbine je u tome što se propagira kako Crnu Goru od te destabilizacije treba da štiti upravo onaj koji je ovu politiku najefikasnije i najgorljivije sprovodio – Milo Đukanović. Sa druge strane, čak ni od zagovornika priključivanja NATO-u ne bi bilo realno očekivati da iskreno kažu zašto pristupaju ovom savezu, a još manje da iskreno priznaju šta taj savez jeste.

Što se nas tiče, NATO je militaristička, glavna udarna snaga i pesnica imperijalizma, na čijim rukama se nalazi krv miliona nevinih života samo u poslednje dve decenije – Avganistan, Irak, Libija, Sirija, Balkan, Somalija i tako dalje. Povrh toga, NATO je, kao američko-britanski instrument za sprovođenje imperijalističkih politika i namera trenutno angažovan u podizanju tenzija i nizu provokacija koje čitav svet dovode na ivicu globalnog i veoma opasnog rata. Mi smo principijelno protiv ove zlikovačke organizacije koja teroriše čitav svet, a ne (samo) zbog bombardovanja i uloge iz perioda raspada Jugoslavije. Mi smo protiv NATO bili pre 1999. godine i bićemo protiv njega uvek, kao i protiv bilo čijeg ulaska u ovu ratnu mašineriju.

Ne smemo zaboraviti da se povremeno i u Srbiji dobro plaćeni lobisti oglašavaju zagovarajući „realni” pristup i ubeđujući nas u potrebu pristupanja ovom paktu. Mi smatramo da radničke klase svih zemalja treba da ustanu i traže raspuštanje ovog preskupog zločinačkog aparata. Smatramo da bi jedino prihvatljivo bilo raspisivanje referenduma u Crnoj Gori na kome bi se stanovnici izjasnili o ovom potezu koji za njih ima strateški i dalekosežni značaj. Za NATO je Crna Gora samo jedna zastava vise na samitima, još jedna zemlja bez realnog političkog uticaja koja će biti pominjana kada treba u da se u interesu američkog imperijalizma nekome uvedu sankcije ili da se glasa na određeni način u međunarodnim organizacijama, i to je sve. Govoriti o vojnim potrebama za učešćem vojske Crne Gore, kao i vojski drugih istočnoevropskih zemalja, deplasirano je. Američkoj vojsci njihovo oružje nije potrebno. Ionako same gazde ograničavaju klijentske države u pogledu brojnosti i naoružanja vojske.

Rečju – mi smo izričito ne samo protiv crnogorskog, i bilo čijeg, pristupanja NATO savezu, već iznad svega protiv tog saveza i njegove zločinačke, reakcionarne uloge koju ima od svog nastanka. Što se Crne Gore tiče, jedino korumpiranom, diktatorskom i kriminalnom režimu odgovara pristupanje. Do sada je vladajuća klika Mila Đukanovića bila neprijatelj naroda Crne Gore i Balkana, a ulaskom u NATO postaje neprijatelj radničke klase svih naroda sveta. Jedan od zadataka revolucionarnih organizacija širom sveta jeste borba protiv ratne mašinerije imperijalizma.

CRVENA INICIJATIVA KRAGUJEVAC