POVODOM OTPUŠTANJA U KOMPANIJI „FIJAT KRAJSLER AUTOMOBILI SRBIJA“

U vezi sa otpuštanjem jedne trećine zaposlenih u kompaniji „Fijat Krajsler automobili Srbija“ (FCA Srbija) ne bi trebalo da postoji mnogo nepoznanica – profitabilne multinacionalne kompanije u zemlje perifernog kapitalizma poput Srbije dolaze da maksimuzuju svoj profit kroz eksploataciju jeftine radne snage i subvencije koje dobijaju od vlada tih zemalja. Srbija se, sa vlastima lojalnim međunarodnim finansijskim organizacijama i posvećenim „tržišnim i fiskalnim reformama“, zajedno sa Bugarskom i Makedonijom, nalazi u krugu zemalja koje podmićuju strane kapitaliste sredstvima iz budžeta da posluju na njihovoj teritoriji. U slučaju kompanije FCA Srbija, mito u obliku stimulacije ili subvencije je iznosio 10 hiljada evra po zaposlenom.

Ovakvo poslovanje bez rizika za kapitaliste, a bez ikakve sigurnosti za zaposlene radnike i radnice jeste tekovina neoliberalne kontrarevolucije. Naravno, ne treba imati iluzija da je kapitalistička država i njena vlast podređena ekonomskom interesu vladajuće klase ikada bila naklonjena interesima radnika i radnica. Međutim, u određenim istorijskim periodima i etapama bila je prinuđena da ih jednim delom poštuje, jer je naspram sebe imala kakvu-takvu organizaciju, sindikalnu ili političku, koja je organizovala radničke mase i borbu.

Imaju li radnici fabrike FCA Srbija organizaciju koja će povezati redove, definisati ciljeve i povesti borbu? Nemaju, iako u okviru ove fabrike postoji sindikat, koji pripada najvećoj sindikalnoj organizaciji – Samostalnom sindikatu. Ovaj sindikat, koji je po automatizmu od sindikata Zastave postao sindikat u Fijatu, vode ljudi koji, kada čujete njihove izjave, zvuče kao predstavnici vlasnika kapitala, a ne zaposlenih. Oni smatraju da obezbeđivanje onoga što kapitalisti traže predstavlja uslugu radničkoj klasi. Tako su se postavili i u ovoj situaciji, čim je postalo jasno da će biti otpuštena čak trećina zaposlenih. Šta su onda uradili? Otišli kod Vučića da apeluju da se izađe u susret. Istupali u javnosti sa sličnim zahtevima, navodeći kako se bore za što povoljnije otpremnine onima koji će ostati bez posla. Istovremeno, broj sastanaka koji su održali sa zaposlenima je slovima i brojevima NULA – 0!

Imajući u vidu sve ovo, kao i to da je slučaj kompanije FCA Srbija samo jedan u nizu sličnih, možemo zaključiti sledeće: prvi korak u borbi radnika i radnica za dostojanstveniji život, poslove, ravnopravnost mora početi od stvaranja pravog sindikata. Da li to znači stvaranje potpuno nove sindikalne organizacije ili preuzimanje neke od već postojećih struktura u kojima uhlebljene birokrate igraju ulogu amortizera eventualnih društvenih potresa, stvar je trenutne taktičke procene radnika i radnica koji će početi borbu. To moraju biti svesni ljudi kojima će biti jasno da vlasnici kapitala i njihovi vladini servisi imaju i zastupaju interese koji su suprotni interesima onih koji stvaraju novu vrednost, koji rade i proizvode. To mora biti organizacija koja zna da predstavnici raznih vlada i vlasnici kapitala nisu „partneri“ već neprijatelji sa kojima se treba boriti.

Za 900 zaposlenih u kompaniji FCA Srbija već je kasno. Njih je organizacia čije su rukovodstvo plaćali svojom članarinom već prodala. Radnici su razjedinjeni i uplašeni, jer im je rečeno da će dobiti više novca ukoliko se dobrovoljno prijave za otkaz. To prijavljivanje je upravo u toku. U pitanju je još jedna sramota u režiji propagande vladajuće klase uz pomoć slugu iz birokratskih struktura organizacija koje se neopravdano nazivaju radničkim sindikatima. Radnička klasa Srbije i Balkana upravo doživljava još jedan u nizu poraza. Time se uvećava potreba za stvaranjem pravog, borbenog, sindikata čije članstvo poseduje klasnu svest i znanje o neophodnosti borbe.

Crvena inicijativa Kragujevac će, u skladu sa svojim mogućnostima, podržavati svaku buduću ideju i aktivnost ka stvaranju takve organizacije. Jer, samo organizovana, borbena radnička klasa moći će da se suprodstavi neprestanoj ofanzivi kapitala i njegovih vlasnika, koji u ime povećanja profita ostavljaju za sobom pustoš i bedu za većinu ljudi.

Kapitalizam je sistem koji u ovom trenutku širom zemljine kugle proizvodi neverovatnu količinu smrti, nesreće, neravnopravnosti. Svet može biti bolji, ali je neophodan uslov za to rušenje ovog izrabljivačkog poretka, zajedno sa njegovim političkim predstavnicima.

ŽIVELA RADNIČKA KLASA I NJENA BORBA PROTIV IZRABLJIVANJA!

ŽIVELA RAVNOPRAVNOST!

ŽIVELA BORBA ZA SOCIJALIZAM!