Povodom puča u Turskoj

Puc-kontrapuc-TurskaPovodom neuspelog vojnog puča u Turskoj usledile su mnoge analize i spekulacije kakva je njegova prava priroda, u čijem interesu je čitava stvar trebalo da bude izvedena, te na kraju – ko stoji iza svega.

Na stranu uobičajene buržoaske i desničarsko-nacionalističke teorije i spinovanja, ali od ove boljke nisu pošteđene ni levičarske snage i grupe, podjednako u svetu kao i kod nas.
Ukratko, posle četiri uspešna vojna puča u Turskoj nakon Drugog svetskog rata, dogodio se prvi neuspeli. Važno je istaći da je Turska važna kao članica NATO u okviru koga je druga vojska po brojnosti i vatreno-borbenoj moći. Razume se da takva snaga koja se graničila sa SSSR za vreme Hladnog rata i istom zatvarala izlaz iz Crnog mora na Mediteran nije smela biti prepuštena bez čvrstog nadzora iz vašingtonske centrale. Nije nikakva tajna da su SAD sa svojim službama stajale iza prethodnih pučeva.

Međutim, bliskoistočna kriza i porasli apetiti turskog ekspanzionizma pod upravom Redžepa Tajipa Erdogana samo su zaoštrili unutrašnje protivrečnosti u turskom društvu. Iako se govori o privrednom procvatu, klasne razlike, koje su u ovom društvu uvek bile izražene, nastavile su da se povećavaju. Takođe, rat protiv težnji kurdskog naroda koji traje od 1984. godine ponovo je, posle izvesnog zatišja po zarobljavanju Odžalana dostigao visoki intenzitet, a turska vojska je, po nalogu Erdogana sravnila čitava naselja artiljerijom, tenkovima i avionskim bombama.

U okviru sirijskog konflikta turska vojska je više puta ulazila na teritoriju Sirije pod raznim izgovorima, otvoreno je podržavala turkmensku etničku miliciju u okviru takozvane „umerene opozicije“ koje je snabdevala i visokim oficirima,  još više oružjem, a isti su postali poznati ubivši ruskog pilota koji se katapultirao posle pogotka raketom iz turskog aviona. Takođe, pojavili su se mnogi snimci i drugi dokumenti o trgovini naftom sa Islamskom državom kojom je, po svemu sudeći rukovodio Erdoganov sin, ali turski režim je ostao naizgled nepoljuljan.

U takvim okolnostima dolazi do pokušaja puča. Još uvek je nejasno mnogo toga, a u takvim okolnostima počinje utrkivanje ko ima bolji izvor informacija, ko bolje analizira, ko bolje anticipira… Problem je samo u tome što nema dovoljno dobrih informacija za čestitu analizu situacije koja je neophodna za postavljanje ispravne linije. To, međutim, ne smeta mnogima da se baš u toj disciplina nadmeću.

Šta mi možemo naučiti iz dosadašnjeg toka ove krize? Naravno, možemo navoditi niz drugih detalja koje do sada znamo, ali pošteno je reći da za sada nema dovoljno informacija za ozbiljan zaključak i u tome nema ničeg lošeg – mnogo je gore da se zarad samoreklamerstva izlazi sa pogrešnim procenama i zaključcima. Ono što možemo da vidimo jeste obračun erdoganizma sa svojim bivšim saveznicima, u prvom redu Gulenom koji sada živi u SAD i koji poseduje čitav lanac škola i fakulteta u Turskoj, ali i drugim zemljama, između ostalog BiH.

Represija koja je počela u ime „odbrane demokratije“ zahvata vrlo veliki broj ljudi, posle samo nekoliko dana oko 50 hiljada ljudi došlo je pod lupu vlasti. Ne treba sumnjati u to da će represivni Erdoganov aparat hteti da se oslobodi svih pravih protivnika, a koji najvećim delom nisu imali veze sa pučem – Kurdskih boraca i radikalnih levičara.

Naši drugovi u Turskoj su spremni koliko je to moguće. Naša solidarnost je sa njima. To je sve što je potrebno sada da se kaže, to je jedino što nam sada treba da znamo.

U Turskoj, uprkos strahovitoj represiji, postoje vrlo ozbiljne revolucionarne organizacije. Ne treba sumnjati da su te organizacije meta Erdoganove represije isto kao što bi bile mete vojne hunte da je puč uspeo. Za komuniste nema pozitivne strane u ovom sukobu. Pored toga što je reč o dve frakcije buržoaskih snaga, između njih dve nema manjeg zla.

Na kraju, ovaj stepen represivnih mera, iako će kratkoročno učvrstiti Erdoganovu poziciju, dugoročno slabi ne samo njega i njegovu konzervativno-fašističku kliku, već i samu tursku državu, jer ne rešava nijednu od postojećih protivrečnosti, već ih produbljuje.

Imajući sve ovo u vidu možemo reći sledeće: potpuno je nebitno ko stoji iza puča, jer Turskoj, Bliskom Istoku i Balkanu ne treba još jedna hunta i diktatura. Pomenutim regionima, kao i ostatku sveta treba politika mira, internacionalizma i bratstva/sestrinstva.

PROTIV ERDOGANOVE STRAHOVLADE!

PROTIV VOJNIH DIKTATURA!

PROTIV IMPERIJALIZMA!

ŽIVEO KURDISTAN!

ŽIVELA SLOBODNA I DEMOKRATSKA TURSKA!

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s