Trampova klopka za lakoverne plemenske vođe

Sporazumi koje su delegacije Srbije i Kosova potpisivali u Vašingtonu sa Donaldom Trampom danima zabavljaju svetsku političku javnost. Na neki način, ovaj događaj predstavlja jedan od živopisnijih primera funkcionisanja politike u vreme dekadencije SAD kao vodeće imperijalne sile.

Srpska i kosovska delegacija otišle su sa svojim uobičajenim očekivanjima i najavama, sa svojim uobičajenim metodama međusobnog nadmudrivanja koje sprovode pred sve bezubijom evropskom birokratijom, a na samom licu mesta su shvatili da su ušli u vrtlog Trampove predsedničke kampanje i međuimperijalnog repozicioniranja između SAD i njenih imperijalnih konkurenata ili meta.

Naknadno pokušaji da baš svako od učesnika svoj potpis i svoje učešće prikažu kao nekakvu veliku pobedu izazvali su razumljiv podsmeh širom sveta. Američka strana, dakle lično tviter-Tramp, ali i njegovi službenici, proglasili su višestruki uspeh – pre svega da svet postane prosperitetnije i mirnije mesto, a onda i da se unapredi ekonomija. To je rezultat nasumičnog guranja u tekst sporazuma stvari kao što su seljenje ambasada Srbije i Kosova u Jerusalim, čuvene 5G mreže, vakcine protiv kovid-19, prava LGBTQ osoba u preostalih 69 država, a uz to i određeni broj tačaka koje se zasnivaju na stvarima o kojima se već razgovaralo između predstavnika delegacija koje se međusobno formalno ne priznaju.

Ubrzo postalo jasno da ni sami učlesnici nisu bili svesni toga šta ih čeka u Vašingtonu, a ni kakav je tačan efekat potpisanih papira. Sa druge strane, u prethodnih nekoliko decenija, naučili smo da političari, kako sa takozvanih ovih prostora, tako i iz Istočne Evrope generalno, svaku, pa i najbeznačajniju audijenciju u Beloj kući smatraju vrhuncima svojih karijera.

Konfuzija sa papirima koji su potpisani promenila je prvobitni plan Vučićeve delegacije da se hvališe navodnom pobedom zbog skidanja tzv. tačke 10 sa dnevnog reda, a koja je podrazumevala da se potpisnice obavezuju na međusobno priznanje. Prvobitni pokušaj da se taj čin prikaže kao velika diplomatska pobeda prosto je potonuo pred činjenicom da je učešćem u ovom cirkusu Srbija pokvarila u većoj ili manjoj meri odnose sa sva tri preostala „stuba“ svoje spoljne politike – Rusijom, Kinom, ali i EU. Ova poslednja, iako je tradicionalna saveznica SAD, ipak ima drugačije interese na Bliskom istoku, pogotovo u strateškoj perspektivi. Povrh toga, ova Trampova klopka za lakoverne plemenske vođe direktno potkopava poziciju i autoritet EU struktura u ovom procesu.

Što se tiče efekata samog sporazuma, biće to još jedan u nizu medijsko-propagandnih događaja posle kojih se neće dogoditi ništa. Jer, nikome od učesnika u ovim razgovorima nije stalo da do rešenja dođe; ni imperijalnim službenicima koji nacionalističke sukobe podstiču i koriste, ni samim političarima kojima je cilj da imaju što oštriju politiku i retoriku prema svojim susedima i ljudima sa kojima vekovima dele isti životni prostor.

Zapravo, kao što smo to mnogo puta rekli do sada, problem može biti rešen samo prevazilaženjem dosadašnjih besmislenih nacionalnih sukoba i objedinjavanja borbi protiv zajedničkog neprijatelja čitavog čovečanstva – imperijalizma.

Interes imperijalizma je podjarmljivanje i eksploatacija. Interesi balkanskih naroda su mir, saradnja i napredak. Trenutne političke i medijske elite svih balkanskih zemalja zagovaraju sukobe sa susedima, a ulizištvo i slaganje sa imperijalizmom. Dakle, prvi korak jeste rušenje takvih politika i takvih političara.

Balkan balkanskim narodima!

Za mir i zajedništvo!

Protiv kapitalizma!

Živeo socijalizam!

Zatvoreno za komentare.

Create a website or blog at WordPress.com

Gore ↑

<span>%d</span> bloggers like this: