Već više od dvadeset godina u medijskim, političkim i privrednim krugovima može da se čuje fraza kako je EU najveći investitor u Srbiji. Ova floskula je lako oboriva imajući u vidu da je velika većina tih investitora više pripadala kategoriji korisnika budžetskih sredstava, takozvanih subvencija, naročito kada im se dodaju bezbrojne povlastice koje ove kompanije uživaju u vidu neplaćanje raznih taksi i nadoknada, povlašćene cene struje i tako dalje. Na ovo treba dodati još dve stvari: prva je da su čak i pojedini bivši političari svedočili o nameštanju tendera ili uslova ugovora po meri evropskih kompanija, a druga je da zemlje poput Srbije i praktično moraju da prilagođavaju svoje ekonomske, spoljne, trgovinske i sve druge politike upravo zahtevima, odnosno meri i potrebama EU.
Najnoviji slučaj kompanije C&A baca sasvim novo svetlo na čarobni investitorski svet. Takozvani modni lanac je, kako je objavljeno, oštetio budžet Srbije za oko šest miliona evra tako što su švercovali robu iz Kine bez plaćanja pripadajućih carinskih taksi. Umesto da čujemo koje su kaznene mere preduzete, da radnje budu odmah zatvorene, saznali smo da kompanija zauzvrat prosto diže svoja sidra i odlazi iz Srbije. Smatramo da je ovo prava ilustracija suštine takve ekonomske politike i odnosa na relaciji razvijene zemlje-periferne zemlje.
Mit o blagotvornosti stranih investicija generalno, a naročito evropskih odnosno zapadnih, je složen. On se razvijao decenijama i sigurno je da jedan ovakav slučaj, realno gledano, ne preterano velike i bitne kompanije u svetskim okvirima, neće biti primer koji će stati na kraj ovoj propagandi, naročito ne u svetlu ukrajinskog rata i nadolazeće sveopšte krize. Ali, sve treba da se zabeleži, svaki primer koji ukazuje na lopovski i zlikovački karakter kapitalističke ekonomije i treba razbiti što je više moguće balona imperijalističke propagande.
Crvena akcija / Crvena inicijativa 