Poslednje nedelje januara meseca, na marginama javnog interesa, pojavila se informacija da je donesena konačna presuda Vrhovnog suda, po kojoj Savez sindikata Makedonije, koji je osnovan 1946. godine treba da se iseli iz Rabotničkog doma, izgrađenog 1958. godine sredstvima radnica i radnika, članstva sindikalnih organizacija tadašnje Narodne republike Makedonije. Radi se o zgradi čija je vrednost veća od milion evra u centru Skoplja, gde se već gradi „elitni“ kvart.
Dana 24. januara, predsednik Saveza sindikata Makedonije, održao je konferenciju za novinare na kojoj je rekao:
„Žele da na krininalni način oduzmu Rabotnički dom! Ta zgrada je preživela zemljotres, preživela je i korumpirane elite i sudije. Sudije, koje su bile u pelenama kada je građen Rabotnički dom odlučuju o tome da ga oduzmu od Saveza sindikata Makedonije.“
Istog dana, na internet-stranici Vrhovnog suda, objavljeno je saopštenje o donesenoj presudi po predmetu “Republika Severna Makedonija protiv Saveza Sindikata Makedonije za utvrđivanje prava vlasništva”. Radi se o predmetu započetom 2021. godine, po kome su Osnovni sud i Apelacioni sud iz Skoplja doneli presude kojima se odbacuje tužbeni zahtev države protiv sindikata, da bi u novembru 2023. godine na zatvorenoj sednici Savet Vrhovnog suda preinačio prethodne odluke i u svojoj presudi je u celosti usvojio zahtev države da oduzme Rabotnički dom.
U predmetu, koji je započet za vreme vlasti socijaldemokrata, Vrhovni sud, najviša instanca, ako je imao zapisnike sa postupaka nižih sudskih instanci trebalo je da vrati predmet na ponovno odlučivanje, a ne da munjevito odlučuje i preinačuje, donoseću presudu bez prava na žalbu, da oduzme Rabotnički dom, samovoljno dajući Savezu sindikata obavezu da sam izvši iseljenje.
Otvoreni napad kapitalističke države protiv sindikalnog organizovanja
Odluka Vrhovnog suda o oduzimanju Rabotničkog doma je otvoreni napad kapitalističke države na radništvo i sindikalno organizovanje u zemlji.
Oduzimanje Rabotničkog doma iz vlasništva sindikata je težak udarac ne samo za Savez sindikata Makedonije, već i za ceo radnički i sindikalni pokret u zemlji. Država koju vode kapitalisti, pomoću svoje najefikasnije alatke – sudstva, putem tumačenja zakona iz 1998. godine, ozbiljno podriva pravo na sindikalno organizovanje koju „garantuje“ građanski ustav iz 1991. godine. To je još jedan pokazatelj da u kapitalističkom sistemu, ako postanete opasni za postojeći sistem, sud će tako i da reaguje, da oduzima imovinu i pored toga što je pravo na svojinu vrhunsko pravo po volji vladajuće klase pretočenoj u zakon.
Koja je volja vladajuće klase po pitanju odnosa prema Rabotničkom domu?
Prvo, svima je jasno da je kapital najviša vrednost u kapitalizmu, tačnije profit. Imajući u vidu lokaciju objekta, jasno je da se radi o dogovorenom poslu, ili biznisu, u kome država igra presudnu ulogu. Radi se o parceli i zgradi čija današnja tržišna vrednost verovatno iznosi desetine miliona evra. Njena prodaja ili višegodišnje iznajmljivanje je ono što treba kapitalizmu. Očigledno da je Rabotnički dom odavno postao plen kapitalista i funkcionera. Da ovo nisu prazne reči i optužbe, govori nam i „elitno“ naselje koje se gradi naspram Rabotničkog doma, sa dozvolama izdatim od istog tog sudstva.
Drugo, možda se radi i o „disciplinovanju sindikata“ kako kaže predsednik Saveza sindikata Makedonije. To je validna tvrdnja, jer kroz istoriju, pa i danas, vidimo da borba za ravnopravnost i jednakost nosi svoje posledice.
Da li sindikate u Makedoniji treba disciplinovati?
Kritika i samokritika bile su poznate metode koje su upotrebljavane u sistemu u okviru koga je izgrađen Rabotnički dom, drugarska kritika koja je služila za poboljšanje određenih stvari. U smislu Marksove „bezobzirne kritike svega postojećeg“ svesni smo i ističemo slabosti dosadašnjeg sindikalnog organizovanja i njegovog najznačajnijeg predstavnika – Savez sindikata Makedonije. Tačnije, najveće slabosti sindikalnog organizovanja u Makedoniji su u tome što je izabran pogrešan saveznik i to što veruju u „socijalni dijalog“ kada na kraju svaki put gubi od biznis-interesa Privredne komore i Vlade. Otuda, neproglašavanje i neodržavanje generalnog štrajka za pretnodnih 30 godina, iako je bilo mnogo prilika za takav otpor radništva, predstavlja slabost koju druga strana, u ovom slučaju kapitalistička država, koristi za sebe. Vladajuća klasa preko svoje ruke u sudstvu sada baca rukavicu u lice sindikatu, koja ne sme biti odbijena! Ne sme biti odbijena, zato što ako najstariji sindikat, i pored svih svojih unutrašnjih slabosti, bude prinuđen da se iseli iz svoje zgrade – šta će to da znači ostalim radničkim organizacijama na bilo kom nivou?
Svesni smo da slabosti sindikalnog organizovanja odbijaju radnilke od učlanjivanja i aktivnog učešća u sindikalnom radu, ali radnici – drugi izbor nemamo! Ovo što se dešava je ulazak u novu fazu u kojoj će radnički životi biti više ugnjeteni, ovo je samo početak procesa uništavanja radničke svesti i infrastukture. I baš zato, ne sme da prođe.
Kako da se postavi Savez sindikata Makedonije i radništvo?
Rukovodstvo Saveza sindikata Makedonije treba da se priviknu na gorku stvarnost da ne postoji sudska pravda preko rešenja u slučaju pred Evropskim sudom za ljudska prava. Jedini siguran saveznik je sindikalno članstvo i radništvo.
Svaez sindikata Makedonije treba da skupi podršku od sindikata sa kojima sarađuje na regionalnom, evropskom i međunarodnom nivou. I konačno, ako želi da se odbrani od napada kapitalističke države – moraće da poziva na masovne proteste i štrajkove, do, ako je potrebno – generalnog štrajka.
Na ovaj poziv treba da se odazovu sve ostale sindikalne organizacije i radništvo, jer se radi o kapitalističkom protiv radničkog interesa!
Kada je noć najtamnija – počinje zora; ko zna, možda radnička klasa dođe do svesti kroz ovaj udar i ujedini se u odbrani svog dostojanstva.
(veza ka originalnom članku: https://socijalistickazora.mk/kapitalistickata-drzava…/…)
Crvena akcija / Crvena inicijativa 