Požari kao simptom krize sistema

Godinu dana nakon 07. jula 2025. kada je u Srbiji izbilo preko 600 požara u samo jednom danu, Srbija se ponovo suočava sa stihijama velikih razmera.

Šta je Srbija uradila u godinu dana od kada je izbilo 600 požara?

Kao i zemlje oko Srbije, osnovni resursi i ulaganja se pre svega fokusiraju na kupovinu oružja od imperijalnih gospodara i na dalja naoružavanja i dizanja ratnih ekonomija. U uslovima ekstremnih vrućina, kao i bliskom iskustvu požara od prošle godine, Srbija je u odnosu na prethodnu godinu povećala svoje skromne kapacitete za odbrane od požara u smislu ljudstva za svega između 300 do 400 ljudi, opremanjem neznatnim brojem vozila, svega dve nove vatrogasne stanice, dva helikoptera i navodnih dronova za izviđanje pre slanja ljudstva na teren. Ukupan broj vatrogasaca do kraja 2026. bi trebalo da bude oko 4000 pripadnika. Nasuprot tome, ostatak ogranaka MUP-a je imao rast kadrova i to, u vojsci za između 500-1500 ljudi, elitne specijalne jedicine za oko 1000 ljudi, policija za oko 500 ljudi, dok je za ostale ogranke državna tajna kako se kreće ljudstvo. U isto vreme, od 2025. do 2026. Srbija se sprovela istorijski uvoz i takozvanu tehnološku modernizaciju vojske sa ugovorima vrednim oko 6 milijardi evra. Dakle, šta je Srbija uradila? Rešila je da kupi od Izraela, Kine, Francuske itd. naoružanje, da uposli deset puta više ljudi u okviru MUP-a i valjda da se pomoli da bude kiše.

Šta sve i gde sve gori u Srbiji?

Od 22. jula u Srbiji kreće prvi požar u Deliblatskoj peščari, koji isprva biva lokalizovan kako bi prekjuče taj isti požar buknuo i u trenutku nastajanja ovog zapisa zahvata preko 700 hektar. Deliblatska peščara, poznata kao „evropska Sahara“, predstavlja najveću kontinentalnu peščaru u Evropi i zaštićena je kao Specijalni rezervat prirode I kategorije. Ovo jedinstveno prirodno dobro u južnom Banatu odlikuje se izuzetnim biodiverzitetom sa preko 900 vrsta biljaka, među kojima su ekstreman broj endema i relikata (poput banatskog božura), zbog čega se nalazi i na preliminarnoj listi Svetske baštine UNESKO-a.

Sistematsko pošumljavanje peščare započeto je još početkom 19. veka ali u potpunosti  je sprovedeno omladinskim radnim akcijama za vreme Jugoslavije, te danas borove i bagremove šume pokrivaju više od polovine njene teritorije od oko 35.000 hektara. Upravo ove guste, veštački podignute monokulture četinara čine je jednim od najspecifičnijih ekosistema u Srbiji, ali je istovremeno čine i izuzetno ranjivom i podložnom katastrofalnim šumskim požarima tokom sušnih letnjih meseci.

Dana 28. jula izbijaju požari u Pećincima i Kladovu, 29. jula javlja se požar na Malkoj Golaji, ni manje ni više nego na području gde se planira proširenje rudarsko-metalurškog kompleksa kineske kompanije Ziđin, potom 1. avgusta izbija požar u Lučici kod Požarevca koji čak odnosi i ljudsku žrtvu pre dolaska spasilaca, potom 3. avgusta izbija požar blizu Zaječara i Knjaževca,i takođe 3. avgusta izbija požar u parku prirode Stara planina, iznenađujuće u blizini nekadašnjeg rudnika uranijuma u Gabrovici i na širem prostoru gde su privatnim kompanijama odobrena geološka istraživanja bakra i zlata, potom 4. avgusta izbija požar u Ibarskoj klisuri gde je trenutno i najteža situacija. Na sve to, između 4. i 5. avgusta izbio je požar kod Bačke Palanke, prvo na deponiji, što je treći put u poslednjih nekoliko nedelja da se ista deopnija zapalila, i gde je prethodni požar jedva saniran posle više od nedelju dana borbe.

Zašto?

Kada pogledamo čitavu statistiku gde se sve nešto zapalilo, kada pogledamo koliko ljudi i opreme je spremljeno da se brani priroda i sam život svih nas u ovoj zemlji, neminovno pitanje zašto mora da odjekne. Na početku i na kraju, setimo se reči predsednika da „ne smemo žrtvovati više ljudi nego što je planirano“. O posledicama požara još nije ni počelo da se priča, o šteti koja je načinjena od zemlje do vazduha i svih života koji će patiti zbog nje.

Naši životi, naša priroda i naša budućnost ne smeju biti deo vatrene stihije koja će otvoriti nove rudnike, a sve nas spremiti za topovsko meso u njihovim ratovima.