Posle dvogodišnje krize vlasti koja je bila izazvana masovnim protestima i pokretom posle tragedije u Novom Sadu, 25. oktobra je dosadašnja faza te krize razrešena padom vlasti koju je personifikovao Aleksandar Vučić, a koja je potrajala čitavih 14 godina.
Taj period bio je obeležen mnogobrojnim kriminalnim aferama, napadima na javnu reč i slobodu govora, ubistvima, prebijanjima i visokim nivoom korumpiranosti nosilaca vlasti.
Pobednica izbora je Studentska lista, na kojoj nema studenata ali koju su formirali i formulisali pobunjeni studenti i studentkinje.
Sama pobeda je veća od očekivanja, razlika je bila dovoljno velika da pripremljene prevare i parapolicijski odredi koji su bili formirani i raspoređeni nisu bili upotrebljeni, pa je Vučić u dosta ranoj fazi brojanja glasova priznao poraz i time je rešeno sveopšte očekivanje da će ne samo volja naroda, nego i sam narod morati da se brani od parapolicijskih i policijskih snaga.
Studentska lista predstavlja svojevrsni fenomen u novijoj političkoj istoriji Srbije ali i drugih jugoslovenskih zemalja: bez lidera, decentralizovana, osetivši veliku podršku masa, vodila je posebnu političku kampanju prošavši svako selo, svako manje mesto dok su u većim gradovima na taj način okupljali veliki broj ljudi, mobilišući najšire slojeve nezadovoljnih ljudi.
Zarad očuvanja velikog broja ljudi u pokretu, sve vreme je balansirano između različitih političkih tradicija, izbegavajući svaku moguću zamku i bilo kakvu ideološku diferencijaciju u svojim redovima sa krajnjim ciljem pobede na izborima koja se upravo dogodila.
Mi smo, uz kritičku distancu, sve vreme podržavali i učestvovali u bitnim skupovima, podržavajući tako progresivnu struju unutar ovog pokreta. Naša kritička distanca sastojala se i sastoji se u tome da ideološka diferencijacija koja je do sada uspešno odlagana, u jednom času mora da se desi, a sada je došlo vreme za to, jer sada više nije moguće samo kritikovati vlast, nego je sastaviti i vršiti.
Što se tiče konkretnih političkih pitanja svetskog rata i krize sistema, pobednička lista se nije izjašnjavala, njena najveća snaga i propaganda jeste da su oni protiv Vučića i da nisu kompromitovani kao što je to bila stara, tradicionalna parlamentarna opozicija, kojoj se nakon ovih izbora sledi nestanak, što i jeste jedno od važnijih dostignuća studentsko-narodnog pokreta osim što je pobeđena dosadašnja vlast, sa njom je, dakle, pobeđena i njena korumpirana i nesposobna opozicija.
Sigurno je da studentski pokret koji je doveo do ovog trenutka nije ni za NATO, ni za EU, a u to su mogli da se uvere oni malobrojni koji su na velike skupove pokušali da dođu sa EU zastavama, koje su im oduzimane na licu mesta. Za skoro dve pune godine protesta, nijedna EU zastava nije viđena na okupljanjima i demonstracijama. Da li to znači da će ova lista biti imuna na pritiske i ucene iz Brisela, to mi ne znamo i zato treba da budemo na oprezu, baš zato što su mase pokazale da odbacuju te imperijalne superstrukture.
Takođe, jasno je da će najveći fokus nove vlasti biti čišćenje državne uprave od onih koji su sa mesta moći unutar aparata ucenjivali zaposlene, vršili pritisak i omogućavali potpunu hegemoniju Vučićevog terorističko-kriminalnog klana u društvenoj nadgradnji, posebno u sektoru obrazovanja, aparatu prisile, pa i zdravstvu.
Tačnije, intencije nove vlasti su prvenstveno bavljenje javnim institucijama. Dublja, socijalna slika za sada nije na dnevnom redu. Naravno, pošteno je reći da je neposredna budućnost nepoznanica, te da ćemo za početak morati da sačekamo njeno konstituisanje da bismo mogli da je odredimo karakter.
Do sada je bila samo jedno – platforma protiv vlasti, ali taj zadatak je izvršen, tako da sada idemo u novu fazu u kojoj je potrebno da se dosadašnje male pobede održe i pretvore u veće, kao što je ona protiv Rio Tinto korporacije, da se proširi na sve strane kompanije koje koriste budžet koji stvaraju građani Srbije i odavde odnose samo profite bez rizika, eksploatišući ljude i resurse, uništavajući životnu sredinu i uživajući u privilegijama „investitora“.
Takođe, treba naglasiti da ovo nije bilo glasanje za studentsku listu, već glasanje protiv Vučića. Do toga se, opet, nije došlo kroz PR kampanje, već zbog ponašanja same Vučićeve vlade. Zbog takve atmosfere, sam sadržaj programa Studentske liste u javnosti uopšte nije razmatran, jer najširem sloju on nije bio toliko bitan, bitno je bilo samo to da ova lista ima potencijal da može da pobedi Vučića.
Ako govorimo o programu, u opštim naznakama je navedeno da će se dosadašnji međunarodni ugovori i potezi preispitati, ali u praksi ćemo videti šta to znači – da li možda raskid sa, na primer, Elbitom, ili Dundee precious metals, na primer, to ne samo da ćemo čekati da vidimo, nego ćemo morati da nad tim stvarima bdimo.
Drugim rečima, kvalitativnog političkog pomaka neće biti, bar ne u značajnoj meri, ali je interes čitavog društva da vlast, izmešana sa mafijom i kriminogenim strukturama u aparatu prisile, posle 14 godina, padne.
Sada se to dogodilo. Dogodilo se to da je jedan političko-policijsko-kriminalni klan srušen, ali sam kapitalistički sistem nije suštinski ni ugrožen. U ovom času, najšire mase odbile su da budu ucenjene navodnim geostrateškim interesima Srbije, a zapravo srpske vladajuće grupacije i njihovih gazda i odabrale su da se dalja politička borba vodi u promenjenom političkom ambijentu. To podrazumeva podjednako manji uticaj centara moći, uključujući kako imperijalne sile, pre svega sa Zapada od kojih je Vučićev režim bio najzavisniji, tako i domaće tajkune, kriminalce i njihovu vezu sa državnim aparatom. Sadašnja politika je odbačena od građanki i građana Srbije jer je interese navedenih centara moći stavljala iznad interesa naroda koji je sve to svojim radom i kroz namete, izdržavao.
Upravo završeni izbori nisu čak ni pauza u borbi. Otišla je jedna kriminogena vlast, ali ostala je vladajuća klasa koja je pravi neprijatelj i koja upravo priprema nove strateške pravce za svoje destruktivno delovanje i sebične interese.
