U okviru programa vizuelnih umetnosti na Beogradskom letnjem festivalu (BELEF) 2003. godine, na Defterdarovoj kapiji beogradske tvrđave izložen je portret tadašnjeg srpskog ministra za ekonomiju i finansije, Božidara Đelića.
Autorka rada, poznata fotografkinja Goranka Matić, ovako je obrazložila pojavu tog neukusa: „Jovan Čekić, umetnički direktor BELEF-a, pozvao me je da se pridružim programu i ja sam pristala. Pošto sam saznala da će moj rad biti postavljen u blizini česme Mehmed-paše Sokolovića, odnosno na Defterdarovoj kapiji, raspitala sam se o njenom istorijatu. Naime, na tom mestu nalazila se prva beogradska carina, što me je momentalno asociralo na našeg ministra. Onda sam se setila prvog susreta sa Đelićem, odnosno fotografije koju sam uradila odmah po njegovom dolasku u Beograd. U međuvremenu, ta moja fotografija poslužila je kao inspiracija jednom našem slikaru, koji je na osnovu nje napravio njegov portret, a onda je mene zamolio da je fotografišem i tako je na kraju portret u ulju ovekovečen fotografijom pronašao svoje mesto tu na kapiji“.
Međutim, ovaj sramni čin estetizacije politike (a setićemo se šta taj pojam implicira kod Valtera Benjamina) uskoro je ispravljen intervencijom umetnika iz naše grupe. Krvava mrlja predstavljena prosutom farbom koja se sliva niz lik ministra Đelića, dala je etički komentar neprijateljskom delovanju ovog dizajnera ubistvene politike privatizacije.
Da u ovom kritičkom komentaru nema ničeg preteranog, već da je u pitanju samo akt elementarnog tranzicionog realizma, možemo da zaključimo na osnovu kratke biografija Božidara Đelića:
Od 1993. do oktobra 2000. godine suvlasnik u konsalting firmi McKinsey & Co u Parizu i u Silicijumskoj dolini, Kalifornija. Specijalizovan u domenima finansijskih institucija, medija i Interneta. Od 1991. do 1992. godine direktor programa masovne privatizacije Poljske, savetnik ministra finansija Lešeka Balceroviča i direktora varšavske berze. Od 1992. do 1993. godine savetnik v.d. predsednika Vlade Ruske Federacije Jegora Gajdara, potpredsednika Vlade i ministra privatizacije Anatolija Čubajsa, kao i ministra finansija Borisa Fjodorova. Godine 1996. savetnik rumunskog premijera Viktora Čorbee na programu ekonomskih reformi. Ministar finansija i ekonomije u Vladi Republike Srbije od 25. januara 2001. godine do marta 2004. godine. Guverner je za Srbiju i Crnu Goru EBRD u Londonu, i zamenik guvernera za Srbiju i Crnu Goru Svetske banke u Vašingtonu.
Crvena akcija / Crvena inicijativa 