Tranzrealizam Saše Markovića

POBUNA

Zakone, kao okove,
kidamo i odbacujemo,
mašine dlanom mazimo
i koplja moderna spremamo.
Visokopostavljene
i državnoneophodne
raskrinkavamo
i po ogromnim žitnicama
razbacujemo.
Pevamo pesmu slobode
u ritmu lopotanja vozova
koji nepravdom mučene
povezuju.

*  *  *

PRIVATIZACIJA

Sada, kada se reka
primirila,
a prevratničke bujice
nema na vidiku,
slutim
odjek umrtvljenih
koraka po praznim,
uljem premazanim,
fabričkim halama…
Kreću se divovi
sa stisnitim pestima
(u džepu)
kreću se združenim hodom
ka lažnom svetlu na kraju
transportnih traka.

*  *  *

BLIZNAKINJE

Vavilon je načet!
Na papirnatom zmaju
ostao je otisak ugriza
jakih čeljusti,
čeljusti besa,
čeljusti modernih robova.

*  *  *

VLADIMIR

Posle gašenja vatrenih iskri
u tvojim očima…
u našim je ostao plamen.

Nakon malaksanja
tvojih prstiju…
naši se zgrčiše u pest.

U trenutku nestajanja
tvojih reči
naši povici zaječaše ulicama.

*  *  *

DEMONSTRACIJE

pesma
puzi ulicama
lelek nezadovoljstva
mobilan i grupisan
u radnički bunt
razleže se
između cokula
luksuznih štandova
i dostojanstvenih palica
pesma
puca u prazno