Samokritika CI (povodom platforme LEK/Crveni barjak)

Članicama, članovima, simpatizerkama i simpatizerima Crvene inicijative;

Drugarice i drugovi, ovaj tekst treba posmatrati kao samokritični osvrt na rezultate rada na stvaranju lokalne levičarske i komunističke platforme LEK/Crveni barjak. On je rezultat činjenice da je jedan deo naših drugarica i drugova uzeo učešće u pokušaju da se u Kragujevcu stvori platforma koja će biti u stanju da prevaziđe uobičajene doktrinarno-sektaške istorijske rasprave Staljin-Trocki, Tito-Staljin i slične, kao i činjenice da smo i sa naše zvanične fejsbuk stranice izveštavali o stvaranju i pozivali da se obrati pažnja na ovaj pokušaj koji je do određenog trenutka mnogo obećavao, da bi na kraju ispao promašaj. Šta, kako i zašto se dogodilo, te zašto se ovako završilo? Krenimo redom.

U jeku (malo)građanskih protesta koji su se odvijali u mnogim mestima u Srbiji, kao i u Beogradu i Kragujevcu, u jednom trenutku se pojavio Levi blok, koji je pokušao da utiče na karakter prostesta i da u tada okupljenoj masi afirmiše leve stavove.Od jedne organizacije iz Levog bloka (konkretno, reč je o m21), potekla je inicijativa da se u i Kragujevcu pojavi nešto po sličnom modelu. Kontaktirali su nas i već na prvom sastanku zaključili smo da nema potrebe kopirati jedan trenutni model, već treba probati sa pravljenjem lokalne platforme koja bi olakšala delovanje sa komunističkih i levih pozicija, te reafirmisala klasnu politiku i jačala klasnu svest.

Početni entuzijazam je bio za uzor; na početku je izabrano ime Leva ekipa Kragujevca, skraćeno LEK i dogovoreno je da se odluke donose konsenzusom da bi se na taj način sprečila minorizacija bilo koje struje ili pojedinaca unutar nove grupe. Bili smo svesni da je to strašno neefikasan način rada, ali smo na taj način pokušavali da prevaziđemo skepsu koju je izrazila jedna grupa sastavljena od nekoliko bivših (po njihovim rečima) SKOJ-evaca i drugova koji nikada ranije nisu bili aktivni. Što se tiče članica/članova CI, mi smo od početka insistirali na tome da nam nije primarni cilj da skupljamo članove unutar ovakvih pokušaja, već da pokušavamo nešto više, da postavimo jedan novi princip poverenja i solidarnosti među organizacijama za koji mislimo da ne postoji kako u Srbiji, tako ni u mnogim drugim sredinama.

Na samom početku dogovoreno je da se pokrene neka vrsta ideološkog kursa/seminara/škole/diskusione ili edukacione grupe, ali i da se proba sa propagandnim radom. Kao rezultat toga je štampana nalepnica (koja je objavljena na našoj stranici), čiji je tiraž izlepljen po čitavom gradu, ali sa akcentom na ulice kroz koje je prolazila procesija građanista u borbi za kapitalističku pravnu državu. Uprkos karakteru protesta, smatramo da je ispravno što smo se u toj fazi obraćali heterogenoj grupi učesnika/ca protesta, i to iz dva razloga: trebalo je saopštiti progresivnijim elementima tog pokreta koji su u Kragujevcu bili u očitoj manjini da postoji nešto dublje i konkretnije od „Vučiću, pederu“ politike, a opet, trebalo je obratiti se i onim mračnim, klerikalnim, nacionalističkim elementima unutar te kolone da postoje snage koje se bore protiv njihove vizije društva.

Rezultat toga bilo je određeno interesovanje koje je oličeno u jednom intervjuu objavljenom u lokalnom nedeljniku i učešću na jednoj tribini u Čačku. Takođe, i navedeni intervju je široj javnosti obznanjen deljenjem na našoj stranici.

Što se tiče obrazovnog, ideološkog rada, na prvim sastancima obrađivane su knjige „Socijalna reforma ili revolucija“, „Poreklo države, privatne svojine i porodice“, „Komunistički manifest“, a obrađivan je istorijski i dijalektički materijalizam, privatizacija i slično.

U vreme pojavljivanja intervjua postaje jasno da unutar LEK-a postoji definisana frakcija koja je, za početak bila nezadovoljna imenom, ocenjujući ga kao „neozbiljno“. Međutim, to je bio samo formalni razlog, a suština problema je ubrzo isplivala na površinu. U pitanju je, naime, odnos prema pitanju patriotizma koje je završilo jednom pomalo nadrealnom polemikom na temu ćirilica-latinica.

Hronologija je sledeća: na jednom od sastanaka je pomenuto pitanje nacionalizma. Frakcija je uskoro definisala svoju poziciju izrazivši je na sledeći način: „Mi smo protiv nacionalizma, ali smo za patriotizam“. Iako je na sledećem sastanku obrađivan Komunistički manifest i iako se u njemu jasno kaže da radnik nema svoje domovine, to je rezultiralo samo time da se pomenuta frakcija sve slabije pojavljivala u diskusijama na sastancima, a sve više su delovali kao glasačka mašina pripremljena unapred i čije se učešće u diskusijama svodila na „saglasan!“ kad za to dođe vreme.

Paralelno, u skladu sa time da se deluje u masama, pokrenuta je fejsbuk stranica sa promenjenim imenom; umesto LEK-a sada je to Crveni barjak, čije su administriranje preuzeli članovi frakcije i to je bila poslednja diskusija vezana za to pitanje. Od tog trenutka,iako su se često žalili da ne mogu da diskutuju i da ne postoji prava sloboda govora, jedino o čemu do diskusije nikada nije moglo da dođe jeste upravo vođenje te stranice. Treba pomenuti i to da je vođenje stranice jedna od retkih aktivnosti koje su članovi ove grupe dobrovoljno preuzeli na sebe.

Stvar je potpuno eskalirala kada je u zatvorenoj grupi za diskusiju između članova jedan od drugova postavio pitanje zašto su sve objave isključivo na ćirilici, usledila je diskusija u kojoj su reprodukovani neki stavovi iz arsenala nacionalističke hegemonije, kao što je onaj o ugroženosti ćirilice, do neverovatnih momenata spominjanja politike identiteta i tradicije. Obrazloženja su bila razna, ponekad kontradiktorna, a to je rezultiralo time da članovi te grupe jedan po jedan počnu da napuštaju organizaciju, pa da se vraćaju u nju, pa da je ponovo napuštaju. Tako je i administrator stranice dao ostavku, a čitava grupa izjavila da izlazi.

Zatim se dogodilo to da je jednog trenutka u pomenutoj diskusionoj grupi na fejsbukuosvanula objava koja govori da će oni, koji se smatraju za većinu, „nastaviti da rade“ pod imenom Crveni barjak, na koje smatraju da polažu pravo jer je i uzeto zbog njihovog odnosa prema imenu LEK. Međutim, na stranu ime i taj kopirajt odnos prema imenu, nimalo im nije protivurečno da izvrše udar u organizaciji koju su prethodno napustili. Ispod tog posta u kratkom vremenskom razdoblju osvanulo je  „saglasan/a“ i tu se praktična diskusija i saradnja završila. Rezultat svega je nova fejsbuk stranica sa nekoliko slika.

Neki bi rekli da nije bilo vredno truda i mnogo energije koju smo uložili u ovih nekoliko meseci. Ali, mi mislimo da ipak jeste. Evo i zašto:

Iz naše perspektive, iako nije prijatno doživljavati neuspehe u pokušaju da se napravi nešto bolje od onoga što postoji, stvari su se odvile na dobar način, jer je bilo nužno da se izvrši diferencijacija između organizacija i pojedinaca koji pokušavaju da osmisle i vode revolucionarnu politiku u XXI veku i grupe koja je u svom delovanju pokazala i oportunizam i razne druge desne devijacije, računajući i zagovaranje određenih nacionalističkih mantri kao što je ova o ugroženosti ćirilice.

Po našem mišljenju, upravo ovaj poražavajući nivo koji demonstriraju ljudi koji se stidljivo, ali ipak izjašnjavaju kao komunisti, pokazuje da je neophodno ideološki raditi što je više moguće. Konfuzija je velika, ali baš zato je neophodno. Sa druge strane, upravo ta konfuzija nas obavezuje na ideološku ispravnost i beskompromisnost, jer iako lepo zvuči da mi učimo od radničke klase (kako rekoše u jednoj polemici), šta se može naučiti od klase koja nije svesna da je klasa, jer naše radništvo iz jasnih istorijskih razloga danas nema odgovarajauću klasnu svest. Reč je upravo u tome da je uloga avangarde u tome da tu klasnu svest vrati tamo gde joj je mesto, a koju su uništile decenije što revizionizma, što rata i nacionalizma.

Mi, dakle, ovime konstatujemo neuspeh u nečemu što smo morali da probamo da prevaziđemo štetna ograničenja i ideološku konfuziju. Ovaj pokušaj nije uspeo, ali ako i kada nam se ukaže prilika, mi ćemo to probati ponovo jer je jasno da treba, da mora, da je to jedan od puteva kojim treba artikulisati prvo radnički pokret, a onda taj pokret treba da rodi revolucionarnu partiju koja će izvršiti istorijski zadatak.

Da bi se u tome uspelo, mora se držati jasna i principijelna ideološka linija, klasna, internacionalistička, dovoljno široka da obuhvati balkanske narode pred kojima je istorijski cilj da unutar svojih sredina pobede nacionalizam i ujedinjeni, kako je jedino moguće, isteraju imeprijalizam sa Balkana.

PROTIV IMPERIJALIZMA I NACIONALIZMA!

ŽIVELO BRATSTVO BALKANSKIH NARODA!

ŽIVELA KLASNA BORBA!


One thought on “Samokritika CI (povodom platforme LEK/Crveni barjak)

  1. Ne odustajte….! Savest, kuraz, inteligencija i ambicija Marxa koja je ugasena trulim kapitalom mora da prodre putem danasnjih ugrozenih snaga a to u svrhu spasa nase planete. Zaraza kapaitala j mnogo umanjila vrednost opsteg zivota na svetu te se mora zaustaviti/iskoreniti sto pre-to-bolje jer to dugujemo sledecim narastajima koje smo svesno stvorili.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s