“Javi se kad stigneš.
Nikada nisi stigao.
Mi ćemo te osvetiti, brate!“
Slogan je protresao čitavu Grčku Osmog marta. Narod skupa sa omladincima je ustao sa ogromnim štrajkom i demonstracijama u Atini, Solunu, Patrasu, kao i mnogim drugim gradovima širom Grčke. Radnici/ce i studenti/kinje dali su Osmom martu, danu emancipacije žena, karakter potpunog suprotstavljanja vlasti, privatizacijama, politici koja profit stavlja iznad ljudskog života.
Železnička tragedija sa 57 preminulih je bila predskazana, žločin vlade Nove Demokratije i prethodno vlade Sirize (SYRIZA) koja je privatizovala i rasformirala Grčke železnice pretvarajuci ih iz „železničke kompanije sa najvecim gubitkom u Evropi“ u „profitabilnu“, provokativno ignorišuci posledice. Kompanija je prodata 2017. za samo 45 miliona evra italijanskoj Ferovie grupi (Ferrovie Group). Odluku je donela tadašnja vlada Sirize, dok je privatizacija bila ključni cilj EU i MMF-a. Podržale su ga stranke Nove demokratije i PASOK-a, koje su prethodnih godina rasparčavali, kako bi se lakše rasprodala. Sindikati železničara upozoravaju najmanje deceniju na vitalne probleme za bezbednost saobracaja, ali ih privatna kompanija i vlade ignorišu, dok su mediji u vlasništvu industrijalaca, bankara i brodskih tajkuna u Grčkoj ismevali svaki štrajk i borbu.
Ovaj zločin izazvao je neviđeni talas gneva u narodu, a posebno u omladini. Više od 100.000 ljudi je izašlo na ulice Atine u štrajkačkim demonstracijama koje grčka prestonica nije videla od marševa protiv memoranduma EU-MMF 2010-2012. godine. Miting u centru Atine opkolio je zgradu parlamenta. Štrajkački miting u Solunu sa učešcem više od 40.000 ljudi je bio najveci marš poslednjih decenija u gradu. Karakter mitinga je bio mnogo širi od uobičajenih štrajkačkih mitinga, jer Solun doživljava bol, ali i gnev za desetine mrtvih, među kojima i mnogi studenti Aristotelovog univerziteta. Među demonstrantima u Solunu bilo je i putnika smrskanog voza IC62. Patras je takođe imao najveci štrajkački skup u poslednjoj deceniji sa preko 15.000 studenata i radnika. Po prvi put u Grčkoj, međutim, došlo je do masovnih demonstracija čak i u malim gradovima, bez organizovanih sindikata ili univerziteta, uz učešce hiljada ljudi prevashodno srednjoškolaca. Istovremeno, vecina univerzitetskih fakulteta u Atini, Solunu, Patrasu je okupirana nakon masovnih generalnih skupština.
U Atini, studentska udruženja zauzimaju Rektorat Atinskog univerziteta. Jake policijske snage pokušale su da upadnu i ubacili su šok bombe u zgradu Rektorata, što je izazvalo zagušljivu atmosferu, ali nije razbilo okupaciju. Uprkos napadu policije, održana je masovna zajednička Skupština studentskih udruženja i radničkih sindikata, što je rezultiralo odlukom o nastavku i eskalaciji borbe. U odluci se navodi:
„Nada leži samo u borbama koje organizuju sindikati, studentske asocijacije, učenici u školama, profesionalni umetnici, kolektivi u komšiluku. Zato je odgovor na masovne demonstracije od strane vlasti divlja represija. Boje se jer se ovaj pokret udaljava od uobičajenih predloga za izmenu vlade i parlamentarnu integraciju. Narod traži da krivci plate: Vlade koje su rasturile železnički saobracaj u zemlji. Privatizacije i vlade koje im služe ubijaju! Nema više mrtvih za profit! Secanje na žrtve pandemije je još uvek sveže. Hiljade je preminulo zbog raspada sistema javnog zdravstva. Privatizacija javnog obrazovanja pljačka obrazovna prava i buducnost mladih. Besplatno tržište, profit, privatni ekonomski kriterijumi ubijaju“.
Za nas su bili važni skupovi solidarnosti u gradovima širom Evrope. Internacionalistička solidarnost je najvece oružje radnika i omladine. Želimo da se ovaj pokret nastavi, kao u Grčkoj gde se vec planiraju novi protesti. Necemo odstupiti dok se ne svrgne ubilačka politika vlada i kapitala.
(izvor: NAR)
Crvena akcija / Crvena inicijativa 