Prethodni tekst o prvomajskom okupljanju kojim smo ponovo izrazili svoj stav o lošem rukovođenju sindikalnom borbom u Srbiji i birokratizovanosti vrhova sindikata izazvao je određene reakcije, što nas kao kolektiv koji pokušava da pokrene diskusije koje imaju za cilj zaoštravanje klasne borbe i jačanje klasne svesti – veoma raduje.
Kako je sve teklo? Mi, kao politički kolektiv smatramo Prvi maj jednim od najbitnijih praznika za ideju kojoj pripadamo i koju zagovaramo. Svake godine smo, a o tome postoje brojni tekstualni i fotografski zapisi, rado uzimali učešće sa drugim radnicima i radnicama u paradiranju Beogradom čime se u našem najvećem gradu demonstrira snaga i brojnost onih na kojima počiva funkcionisanje čitavog društva.
Poslednjih godina primetili smo određenu nesigurnost i rutinsko odrađivanje posla oko centralnog praznika svetskog radništva. Sve je kulminiralo, kada je posle pandemijske pauze, prošle godine prvomajsko okupljanje bilo organizovano u Leskovcu, a članstvo o tome obavešteno preko medija u najvećem broju slučajeva.
Da bismo predupredili takva iznenađenja i da bismo planirali svoje obeležavanje jednog od naših najvažnijih praznika, drugarice i drugovi koji su članovi/ce sindikata postavljali su pitanja svojim predstavnicima o ovogodišnjem skupu. Isto pitanje postavljeno je u prostorijama Saveza samostanih sindikata Kragujevac. Odgovor je bio: Svečana akademija kojom se obeležava 120 godina sindikalizma u Srbiji biće istovremeno tretirana i kao obeležavanje Prvog maja. Članstvo je obavešteno o mogućnosti da se ide na Akademiju, pravljeni su spiskovi.
Stvar se naprasno menja posle objavlijivanja našeg teksta o tome. Samo sedam dana pred Prvi maj, predstavnici i funkcioneri obaveštavaju članstvo da će ipak biti prvomajskog skupa i da zainteresovani mogu da se prijave. Pored prijatnog iznenađenja da će skupa ipak biti, ne možemo se otrgnuti utisku da je ovako loša organizacija od strane tako velikog društvenog subjekta vrlo neozbiljna, pa i štetna.
Mi ne sumnjamo da će članarinom finansirani autobusi okupiti hiljadu ili dve članova i članica sindikata i to je lepo. Naravno da bi ovaj broj bio mnogo veći da se organizovanju pristupilo blagovremeno. Naravno da bi ovaj broj bio još veći kada bi rukovodstvo, umesto smušenih pretnji koje se ponavljaju svake godine ponudio jedan zaista borbeni program protesta.
Naravno da od toga neće biti ništa, jer sindikatom rukovode ljudi čije su plate šestocifrene na mesečnom nivou. Naravno da su kontrolisani. Ali, to je jedina radnička masovna organizacija. Zato je borba sa sadašnjim oportunističkim rukovodstvom jedan od prvih koraka ka stvaranju moćne organizacije koja će se zaista boriti za opšte dobro.
Živela radnička borba!
Živeo Prvi maj!
Živeo socijalizam!
Crvena akcija / Crvena inicijativa 