U Srbiji, u kojoj politička dinamika još uvek gravitira skoro isključivo oko studentskog pokreta, ispod radara javne pažnje prolaze pripreme, koje su početkom aprila meseca tekuće godine obznanjene, na izgradnji pogona za proizvodnju dronova u saradnji sa i za račun izraelske ratne mašinerije.
Spoljnopolitička nepismenost i hazarderstvo Vučićevog političkog aparata na čelu sa njim lično više puta je dokazana, a najdrastičniji primeri su podrška Hilari Klinton u Trampovoj prvoj pobedi, sve do najnovije podrške poraženom Orbanu. U to spada i odnos prema aktuelnom izraelskom režimu i njegovoj politici.
U trenucima dok čitav svet, ne računajući najuži vladajući sloj u zemljama zapadnog bloka, stoji na strani Irana, Libana i Palestine, Vučić se sastaje sa Netenjahuom, a Đurić se bruka u okupiranoj Palestini poltronski se obraćajući na hebrejskom.
Iako sami često pričaju o prekomponovanju sveta, predstavnici aktuelnih vlasti čvrsto se drže najgore i najreakcionarnije pozicije – podršci cionizmu u nadi da se napravi nekakav ekonomski izgovor za trajnu štetu koja se ovakvom saradnjom nanosi narodima koji žive u Srbiji.
Kao i u većini zemalja sveta, nesumnjivo veći deo Srbije je protiv cionističkih i imperijalnih ratova koji se vode u Zapadnoj Aziji. Otpor slugeranstvu, agresivnoj politici cionističkog režima i njegovog patrona – američkog imperijalizma neće izostati. Javnost Srbije u kojoj većina brine osnovne egzistencijalne brige možda nije u stanju da u istom času reaguje na svaku podmetačinu koja nam se događa, ali je u skorijoj istoriji dokazala da ima snage za pobede i ima osećaj za pravdu.
Kao i protiv trovačkih rudarskih kompanija, tako će i protiv mašinerije smrti narodi Srbije dati odlučujuću reč. Vlasti su toga svesne, zato se informacije o svemu pojavljuju u poslednjem času, naizgled kasno za reakcije.
Zato je potrebno da se ime Elbit označi istom crnom bojom kojom je označen Rio Tinto, jer narodi Srbije znaju da se krvavim novcem ne pravi napredak za ovo društvo.
Crvena akcija / Crvena inicijativa 